Градска општина Гроцка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Гроцка
Грб градске општине Гроцка
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Град Београд
Град Београд
Седиште Гроцка
Становништво
Становништво Раст 83.907
Географске карактеристике
Површина 289 km2

Serbia Grocka.png

Belgrade Grocka.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Стефан Дилберовић (СНС)
Веб-сајт grocka.org.rs

Општина Гроцка је градска општина Града Београда.

Насељена места[уреди]

Гроцка је удаљена од центра града око 25 километара , обухвата површину од 289 км² и припада јој 15 насеља: Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари. Сва насеља су класификована као сеоска, осим насеља Гроцка, које је класификовано као урбано.

Општина се налази у источном делу Београда, у северном делу Шумадије, са северним делом у Подунављу, док је јужни део смештен око долине реке Раље, која је притока Језаве, левог рукавца Велике Мораве. Са надморском висином од свега 71 метра, општина Гроцка је један од најнижих делова Београда. Друге реке у општини су Болечица и Грочица.

Становништво[уреди]

Општина има 83.907 становника (према попису из 2011. године), мада се процењује да их тренутно има око 78.825, што је у просеку 273 становника по km² (податак из децембра 2005. године). Захваљујући имиграцијама и повећању природног прираштаја у свим градским општинама, Гроцка је већ деценијама једно од најбрже растућих подручја у Београду. Годишњи природни прираштај је у последњих 10 година био у просеку око 1,2 % . Популација се нагло повећала у протеклих 30 година, и то: 1971-2005 до 2.23 пута; 1971-81 до 4,5 % годишње. Нажалост, као и у другим сличним подручјима у околини Београда, брз раст популације није праћен једнаким развојем инфраструктуре (путева, водовода, канализације и одношења отпада).

Број становника у протеклих 50 година:

Година
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2005.
2011.
Број становника 32.836 35.275 54.599 65.735 75.466 78.825 83.907

Са избеглицама из Босне и Херцеговине, Хрватске, и са Косова и Метохије, процењује се да је број становника већ прешао 100.000.

Етничка структура је, према попису из 2002. следећа:

Срби - 94,7 % Црногорци - 0,8 % Роми - 0,6 % Етнички Македонци - 0,5 %.

Економија[уреди]

У демографском и економском погледу, општина је оштро подељена на два супротна дела. Западни део чини једно урбано подручје које се пружа ка Београду, доживљавајући пораст популације и економије због стотина малих компанија које су тамо лоциране. Овај део чине углавном насеља Калуђерица, Болеч, Лештане, Винча, Ритопек и друга. За то време, источни део је пољопривредан, нарочито у области воћарства, и, за разлику од самог центра Гроцке, доживљава опадање становништва.

Микроклима Гроцке је савршена за узгајање воћа и винове лозе, због чега је подручје источног Болеча једно од најпознатијих воћарских регија Србије. Услови су посебно погодни за раст бресака, кајсија, шљива, трешања и грожђа. Од осталих пољопривредних производа најважнија је пшеница. Експериментална фарма Радмиловац у близини Винче, као део Пољопривредног Факултета Универзитета у Београду, бива проширена као земља на којој ће се вршити експерименти за пољопривредну производњу у будућности.

Што се текстилне индустрије тиче, најважнија фабрика је Гроцка, Дунав, познатија као Партизанка. Постоји још доста малих породичних фабрика и радионица, које се углавном налазе у западном делу општине.

Неке од главних саобраћајница, као нпр. Смедеревски пут и железнички и ауто-пут Београд-Ниш, пролазе кроз територију ове општине. Такође, има и неколико пристаништа на Дунаву (Винча, Гроцка) са перспективом да у наредних неколико година на њима буду изграђене марине.

Друга важна постројења у општини су Геомагнетска опсерваторија у Брестовику, Нуклеарни Институт (са нуклеарним реактором који је сада ван функције), и градска депонија у Винчи.

Туризам је овде најразвијенија делатност. Скоро свако насеље има свој летњи фестивал (Златни котлић у Гроцкој, или Дани трешње у Ритопеку, нпр.), а постоје и 3 викенд насеља на обали Дунава (већином су ту становници Београда). Женски манастир Рајиновац у Бегаљици, будућа марина и аквапарк у Гроцкој, и археолошко налазиште Винча само су нека од потенцијалних могућности за јачање туристичке делатности у овој општини.

Историја[уреди]

Општина Гроцка је постала део ширег подручја Града Београда 1955. године. Распуштањем општине Мали Мокри Луг 1957. источни део (села Калуђерица, Лештане и Винча) је припојен Гроцкој. Раних шездесетих општине Умчари и Врчин су такође распуштене и прикључене општини Гроцка. Од избора 2000. Гроцка је постала најтурбулентнија од свих београдских општина.

Недавни председници Скупштине општине:

1992 - 1996 - Богољуб Стеванић 1996 - новембар 24, 2000 - Милан Јанковић новембар 24, 2000 - јун 28, 2002 - Весна Р. Ивић јун 28, 2002 - децембар 8, 2002 - Милан Танасковић децембар 8, 2002 - април 15, 2003 - Сава Старчевић април 15, 2003 - децембар 15, 2004 - Владан Зарић децембар 15, 2004 - јун 23, 2005 - Блажо Стојановић јун 23, 2005 - новембар 4, 2005 - Драгољуб Симоновић новембар 4, 2005 - јул 2008 - Блажо Стојановић (други мандат) јул 2008 - Зоран Јовановић jun 2012 - Драгољуб Симоновић (други мандат) јануар 2013 - Зоран Марков мај 2014 - Стефан Дилберовић

Као резултат економског и демографског раскорака између западног и источног дела општине, постоји иницијатива за поделу општине на 2 или можда чак 3 дела. Првенствено, ради се о деоби где би западни део постао посебна општина - општина Винча, док би источни део остао општина Гроцка. Постоји, такође, могућност да се Врчин отцепи од Гроцке и формира нову општину Авалски Венац, заједно са осталим насељима око Авале која припадају општини Вождовац (Бели Поток, Зуце, Пиносава).

Пријатељска је општина са атинским предграђем Агиа Параскеви (грчки: Αγία Παρασκευή)

Гроцка[уреди]

Гроцка је мала варош на десној обали Дунава, на ушћу реке Грочице у Дунав 30 km источно од Београда. Упркос томе што је седиште општине, по броју становника је тек четврта - после Калуђерице, Врчина и Лештана.

Број становника насеља Гроцке:

Година
1921.
1953.
1971.
1981.
1991.
2002.
2005.
2011.
Број становника 2.808 3.200 4.955 6.394 7.420 8.338 8.719 8.441

Насеље има стару главну улицу са дућанима, пиљарама и малим администативним центром, који је претворен у пешачку зону. На месту на коме се налази данашња Гроцка је некада пролазио део Лимеса - војне границе одбране Античког Рима. Пронађени су остаци неколико сахат - кула и малих утврђења у оближњим селима дуж обале Дунава. Насеље се под овим именом први пут помиње 878. године под словенским именом Градец, а садашње име Гроцка је успостављено 1550.

Туризам[уреди]

  • „Дани жена Бегаљице“ - излажу се ручни радови који се израђују током зиме и доносе се јела спремљена по старим рецептима. Посебан жири оцењује квалитет радова и јела а најбољи бивају награђени. Ретки су мушкарци који имају привилегију да буду позвани на ову светковину.
  • „Спасовдански сабор хармоникаша“ у Болечу окупља најбоље хармоникаше из Гроцке и целе Србије. Поред хармоникаша, наступају и певачи који уз пратњу хармонике и оркестра певају старе и новокомпоноване народне песме.
  • „Саборовање” изворног народног певања у јуну месецу одржава се у дворишту „Ранчићеве куће“ и окупља певачке групе из свих крајева Србије. Организатор манифестације је Центар за културу Гроцка - институција културе града Београда.
  • „Ноћ позоришта” прва половина јула месеца. Манифестацију организује Центар за културу Гроцка - институција културе града Београда. Једна ноћ - две шетње - три локације - четири позоришне представе - пет позоришних група од 18:00 до 03:00 сата.
  • Недељом пре Петровдана у Врчину се одржава фестивал фолклора. Давне 1989. године покренута је у Врчину културно-спортска манифестација под именом „Песмом за Србију“. У оквиру манифестације организоване су смотре фолклорног стваралаштва, такмичење певача аматера, изложбе слика и икона, концерти староградске и класичне музике, изложбе народног стваралаштва као и турнири у малом фудбалу, кошарци, рукомету, шаху. Највећу пажњу посетилаца привлачи такмичење у справљању ловачког паприкаша. Ову традицију наставља Фестивал фолклорног стваралаштва "КРЕНИ КОЛО" који је замишљен као место где ће се окупљати групе које негују фолклорно стваралаштво својих крајева.
  • Последња недеља јула традиционално је посвећена "Грочанским свечаностима". Манифестација се одржава од 1968. године и траје седам дана. Садржи спортска догађања, музику и игру. У оквиру свечаности највећу пажњу привлачи такмичење у справљању рибље чорбе „Златни котлић Дунава“. Свих дана „Грочанских свечаности“ на обали Дунава одржава се и вашар.
  • Прва недеља августа резервисана је за старе аутомобиле. Олдтајмери, или аутомобили ветерани, тада дефилују грочанским путевима. Ветеран клуб из Гроцке који поседује неколико старих аутомобила, организује изложбу старих аутомобила.

Дунав са адама, пешчаним спрудовима и врбацима, која протиче поред Гроцке, пружа услове за одмор уз воду и риболов. Од рибљих врста преовлађују бела риба, сом и шаран.

Спољашње везе[уреди]