Пређи на садржај

Савремене облоге за ране

С Википедије, слободне енциклопедије
Савремена облога за ране

Савремене облоге за ране су влажан оклузивни медиј за који је доказано да убрзава зарастање и подстиче аутолитички дебридман, смањује ризик од инфекције и пружа болеснику атрауматско превијање и самим тим мању болност ране. Зато су савремене облоге данас стандард који је све више у примени код акутних и хроничних рана које зарастају са дефектом коже, или без. Основно питање, на које пре њихове примене одговор мора да да сваки терапеут, одабир је и правилна примена облога која је пре свега заснована на индикацијама за одређену врсту рана и индивидуалном приступу сваком пацијенту понаособ. Само таквим приступом у примени савремених облога за ране може се постићи бољи, бржи и квалитетнији начин њиховог лечења.[1] [2][3]

Клинички протоколи[уреди | уреди извор]

Карактеристике ране одређују врсту лечења, тј. избор облоге која мора задовољити те услове. Зато су све савремене облоге за ране разврстане према стадијуму у којем се рана налази. Та позиција се одређује према индикацијама које су доказане у клиничким истраживањима или према функцији облоге:[4][5][6]

Стадијум некрозе

Некротична рана има карактеристике одумрлог (мртвог) ткива, које је црне боје. Третман који она захтева је дебридман, као основни предуслов да би рана зарасла. Облоге и средства која су индикована за примену у овој фази ране првенствено имају функцију дебридмана.

Стадијум фибринских наслага

Рану са фибринским наслагама карактерише накупљање наслага фибрина и мртвих ћелија. Најчешће је жуте боје. Третман такве ране захтева апсорпцију ексудата, фибринолизу и одстрањивање мртвог ткива.

Стадијум гранулације

Гранулационо ткиво је вулнерабилно ткиво карактеристичне, црвене боје, које продукује серозно сукрвичав ексудат. Збрињавање ране у стадијуму стварања гранулација захтева неометање одвијање тог процеса и нежне поступке са раном.

Стадијум епителизације

Ткиво ране у епителизацији је розе боје, са још увек делимично отвореним дефектом, карактеристичним по миграцији и пролиферацији епителних ћелија. Новоформирани епител захтева минималне осцилације температуре у његовој околини и заштиту од дејства спољних фактора.

Модел–протокол који се користи у избору савремене облоге за ране
Некротично/изумрло ткиво Локална инфекција/могућност колонизације бактерија Гранулација Епителизација
Изглед дна ране
Намена у лечењу
Уклањање некротичног ткива
Чишћење фибринских наслага и спречавање размножавања бактерија
Гранулација и стварање новог ткива
Заштита новонасталог ткива
Избор облоге
Облога која уклања изумрло ткиво и упија секрет
Облога која чисти рану, смањује дејство бактерија и упија секрет
Облога која стимулише гранулацију новонасталог ткива и упија секрет
Облога која ствара оптималне услове у околини ране за њено зарастање и заштиту коже

Карактеристике идеалне облоге[уреди | уреди извор]

Универзална или идеална облога за све врсте рана не постоји. Али постоје следећи основни критеријуми и карактеристике које морају да поседују савремене облоге за ране:[7][8]

Способност заштите

Савремене облоге морају да поседују способности физичке заштите ране од дејства спољних фактора и способност одржавања оптималне температуре и pH у рани.

Антимикробна активност

Савремена облога треба да поседује способност да задржи и локализује инфекцију микробима и минимизира ризик од секундарне инфекције. Облога мора бити не само баријера за микроорганизме већ активна компонента у спречавању размножавања микроба и снажна подршка природним механизмима одбране организма.

Подршка зарстању

Савремена облога мора да поседује способности подршке; хемостазе, дебридмана и стварању услова за влажно зарастање ране. Она мора да има способност да уклоне или инактивира протеолитичке ензиме у секрету хроничне ране.

Способност апсорпције

Једна је од битник карактерсистика савремених облога за ране мора бити њихова способност одстрањивања (апсорпције-упијања) ексудата (секрета) и токсичних супстанци из ране које подржавају деструкцију ћелија. Само ефикасна апсорпција ексудата или „слободних остатка“ из ране може спречити преношење микроорганизама у или ван ране.

Конфорна примена

Удобна или конфорна облоге треба да ублажава бол, а при замени облоге, у току постављања и током ношења не сме да изазива трауме или гуљење коже. Облога такође мора поседовати хипоалергијска и небиоразградива својства (ослобађе честица и биоразградивих влакна у рану). Одржава рану и околну кожу у оптималном стању хидратације (што подразумева способност да кожа ефикасно функционише под компресијом).

Једноставна примене

Саваремена облога мора бити једноставна за употребу и да омогућава непрекидно надгледања процеса зарастања ране. Њена замена мора бити брза једноставна и не сувише честа како се не би реметио процес зарастања гранулационог ткива. Облога се не сме лепити за површину ране и тиме реметити циркулацију у ћелијама током процеса зарастања.

Ниски трошкови примене

Цена појединачне облоге и укупни трошкови примене облога, до коначног зарастања ране, морају бити минимални.

Механизми влажног зарастања ране[уреди | уреди извор]

Проширење основних знања о физиологији зарастања рана довело је, током протеклих деценија, до развоја савремених облога за ране које су обезбедиле додатне опције лечења у односу на традиционалне методе, и промениле дефиницију улоге облога за ране.[7]

Ефекат бржег зарастање ране у влажној, него у сувој средини доказан је још 1961. године анализом компаративног зарастања у истој рани. У тим истраживањима једна половина ране је прекривана влажним облогама, а друга је остављана да зарасте на ваздуху. Половина ране која је била прекривена влажним медијем, зарасла је брже. У ретроспективној анализи 75 студија, које су упоређивале примену газе и савремених облога, Hutchinson и McGuckin (1990), уочили су да је инциденца инфекција ране под оклузијом, у 36 студија била 2,6% код савремених облога, у односу на 7,1% код примене газе.

Након четрдесетогодишље примене, сасвим је сигурно утврђено да оклузивно лечење рана применом савремених облога, доводи до бржег зарастања у односу на лечење применом обичних газа. Учинци који су касније откривени на ћелијском нивоу су мерљиви и у коначном резултату[9][10][11][12][13]

Откриће методе влажног зарастања ране, омогућило је у каснијем периоду истраживања, развој и производњу различитих типова облога за различите врсте промена у рани.[14][15]

Дебридман некротичног ткива

Влажни услови у рани стимулишу аутолитики дебридман јер задржавају ензиме и телесну течност која помаже у растварању и разградњи изумрлог ткива. Поред тога, постоје индиције да влажни услови на рани стимулишу фибринолизу.

Пролиферација и ослобађање фактора раста

Да би се ослобали фактори раста, потребно је активирати више различитих механизама. фибринолиза може имати и дејства која нису везана искључиво за дебридман ране. Продукти разградње фибрина могу стимулисти функцију макрофага на субсеквенцијалну продукцију фактора раста. Услов за одвијање споменутих механизама модерне облоге стварају влажним и хипоксичним стањем, тј оклузијом.

Стимулација ћелијског раста

Доказано је да ћелије брже и боље мигрирају у влажној средини. Хипоксија коју облоге стварају делује стимулативно на раст фибробласта, ендотелијалну и епидермалну пролиферацију.

Акцелерација ангиогенезе

Истраживања у којима је примењена микроангиографија доказала су да се ангиогенеза значајније одвија у влажном, оклузивном миљеу у односу на суве услове.

Смањени број клиничких инфекција

Откриће одређеног броја бактерија у влажном, оклузивном миљеу није разлог за повећан ризик од инфекције. Хипоксија и релативна киселост коју облоге стварају делују инхибиторно на бактеријску пролиферацију.[16]

Мере опреза при одабиру облога[уреди | уреди извор]

У току примене савремених облога за ране треба обратити пажњу на следеће мере опреза у њиховом правилном одабиру:

Крактеристике облоге Мере опреза
Једноставност примене облоге Омогућава да се облога може применити на местима са пуно прегиба или набора коже.
Квалитет апсорпције (упијање) облоге Обим упијања облоге мора бити што већи како би се омогућила што ређа замена облоге.
Адхерентност (приањање) облоге При чему бим требало имати у виду интензитет притиска који постоји на месту дефекта коже.
Величина облоге Превелика облога може изазвати мацерирацију коже у околини ране. Превише хидрогела на местима притиска скраћује време примене облоге.
„Безбедност“ облоге Савремене облоге морају бити хипоалергијске како би стајале тамо где их је терапеут причврстио.
Облоге за влажне и исхемичне ране Ове ране најбоље је третирати неадхерентним „газама“.
Облоге за реепителизацију ране Ова врста облога захтева повећану количину кисеоника и у тој фази зарастања примена неоклузивне облоге је најбољи избор.
Облога за гранулацију ране Како гранулација ране захтева благу хипоксију и у тој фази зарастања најбоља је апликација оклузивне и семиоклузивне облоге (пр хидроколоидних облога).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Apelquist J, Larsson J, Strenstrom A (1990). „Topical treatment of necrotic foot ulcers in patients:a comparative trial of Duoderm and Mezinc.”. British Journal of Dermatology: 787—92. .
  2. ^ Bishop S. Dressing design for malodourous wounds. In Proceedings; The management ofmaodours wounds; Learning from expirience.Whitstone: Medical Communications. 9–12.
  3. ^ Foster A (1999). „Rescuing the diabetic foot: a podiatric perspective”. Pract Diabetes. 16: 2. (suppl),Sl.
  4. ^ Foster L; Moore P (1997). „The application of cellulose-based dressing in the management ofacute surgical wounds.”. JWound Care. 6: 469—73. .
  5. ^ Young T (1995). „Common problems in wound care: wound cleansing.”. Br J Nurs. 4 (5): 286—9. .
  6. ^ Foster, AVM (2007), Podiatry and Basic Foot Care for the Diabetic Foot, Jaypee Brothers Medical Publishers (P) Ltd., стр. 166—166, ISBN 978-81-8448-094-8, Приступљено 2024-06-27 
  7. ^ а б Winter GD (1962). „Formation of the scab and the rate of epithelialisation of superficial wounds in the skin of the young domestic pig.”. Nature. 193: 293—4. .
  8. ^ Morris C. Foreward. In: Evidence Review: The clinical benefits of Safetac® technology in wound care. London: MA Healthcare, 2008; 3.
  9. ^ Falanga, V. Science of wound management. Handbook Wound Bed Preparation (6356woundbed- prep/cmcbklt/global/0601):2004.2.
  10. ^ Strachan. V., Prentice, J., Newall, N., Elmes, R., Carville, K., Santamaria, N., & Della, P. WoundsWest wound prevalence survey 2007 state-wide report overview. Ambulatory Care Services. Department of Health: Perth, Western Australia; 2007.
  11. ^ Flanagan, M. The philosophy of Wound Bed Preparation in clinical practice. Smith& Nephew Medical Ltd. 1–34.
  12. ^ Edmonds, M., Foster, A.V.M., & Vowden, P. Wound bed preparation for diabetic foot ulcers. European Wound Management Association Position Docu- ment: Wound bed Preparation in Practice. . London: MEP Ltd. 2004. pp. 6–11. .
  13. ^ Enoch, S., & Price, P. Cellular, molecular and biochemical differences in the pathophysiology of healing between acute wounds, chronic wounds and wounds in the aged. WorldWideWounds. 2004. worldwidewounds.com (10 October 2005)
  14. ^ Thomas S. A structured approach to the selection of dressings. World Wide Wounds 1997; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  15. ^ Thomas S. The role of dressings in the treatment of moisture-related skin damage. World Wide Wounds 2008; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  16. ^ Brett DW. Impact on exudate management, maintenance of a moist wound environment, and prevention of infection. J Wound Ostomy Continence Nurs 2006; 33(6 Suppl): S9-S14.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савремене_облоге_за_ране&oldid=27884304”