Пређи на садржај

Сара Бартман

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Бартман
Датум рођењаоко 1789.
Место рођењаИсточни Кејп, Краљевство Коса
Датум смрти29. децембар 1815.
Место смртиПариз, Француска

Сара Бартман (африканс: [ˈsɑːra ˈbɑːrtman]) (око 1789 – 29. децембар 1815)[1][2] је име најмање две[3] јужноафричке жене Хотентоти које су биле изложене као атракције "чудака" у Европи 19. века под именом Венера Хотентота. Хотентот је било име за народ Хоји, који се сада понекад сматра увредљивим изразом,[4] а" Венера "се односила на римску богињу љубави и плодности.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сматра се да је Сара рођена 1789. године у Јужној Африци.[4] Мајка јој је умрла кад је имала свега две године, а отац, који је био гонич говеда, кад је била тинејџер. Њено име по рођењу је непознато.[5][2]

Запослила се у јавном сектору у Кејптауну, након што су јој холандски колонисти убили мужа са којим је имала и бебу која је умрла.[2] У октобру 1810. године, Сара је наводно потписала уговор са енглеским лекаром Вилијамом Данлопом и предузетником Хендриком Цезаром како би отишла у Енглеску да учествује у шоу због свог несвакидашњег изгледа.[5]

Разлог њихове фасцинације са Саром, је њен физички изглед. Она је имала стеатопегију, генетско стање које доводи до екстремног повећања масти у задњици, након чега она добија велике димензије. Сара је наступала у Лондоском циркусу и била права звезда. У то време било је веома модерно имати велику задњицу и људи су јој завидели због тога. На сцени је, док је наступала, носила уску одећу, огрлице од разнобојних перли, перје и лулу.[5]

Човек по имену Хенри Тејлор одвео је Сару Бартман у Француску око септембра 1814. Тејлор ју је затим продао тренеру животиња С. Ројку, који ју је изложио под условима под притиском 15 месеци у Краљевској Палати у Паризу. У Француској је у ствари била поробљена. У Паризу је њена изложба постала јасније испреплетена научним расизмом.

У Паризу, Бартманини промотери нису морали да се баве оптужбама за ропство. "До тренутка када је стигла у Париз, њено постојање је заиста било прилично бедно и изузетно сиромашно. Сару су дословно третирали као животињу. Постоје неки докази који указују на то да је у једном тренутку огрлица стављена око њеног врата."[2]

Смрт

[уреди | уреди извор]
Депикција Саре Бартман.

Баартман је умрла 29. децембра 1815. године око 40. године,[1] од неутврђене[6] инфламаторне болести, могуће малих богиња,[7] док други извори сугеришу да је оболела од сифилиса,[8] или упале плућа. Кувијер је извршио дисекцију, али није обавио обдукцију како би испитао разлоге Бартманине смрти.[2]

Посмртни остаци

[уреди | уреди извор]

Након Бартманине смрти, Жофри Сен Хилер се пријавио у име музеја да задржи њен леш на основу тога што је био јединствен примерак хуманости и стога од посебног научног интереса.[5] Апликација је одобрена и Бартманин скелет и тело су приказани у музеју. Лобања јој је украдена 1827. године, али је враћена неколико месеци касније.

Након победе Афричког националног конгреса (АНЦ) на општим изборима у Јужноафричкој Републици 1994. године, председник Нелсон Мандела је формално затражио да Француска врати посмртне остатке. Након много правних препирки и расправа у Француској националној скупштини, Француска је 6. марта 2002. године удовољила захтеву. Њени посмртни остаци су 6. маја 2002. враћени у њену домовину, долину Гамтус , а сахрањени су 9. августа 2002. на Вергадерингскопу, брду у граду Ханкеј преко 200 година након њеног рођења.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Johns Hopkins Magazine”. pages.jh.edu. Приступљено 2021-08-21. 
  2. ^ а б в г д Clifton C. Crais (2009). Sara Baartman and the Hottentot Venus. Internet Archive. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13580-9. 
  3. ^ Overmann, Manfred. „Les colonies - Le petit Journal - Troisième République”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 30. 08. 2011. г. Приступљено 2021-08-21. 
  4. ^ а б „Sarah Baartman, at rest at last - SouthAfrica.info”. archive.wikiwix.com. Приступљено 2021-08-21. 
  5. ^ а б в г Qureshi, Sadiah (2004). „Displaying Sara Baartman, the ‘Hottentot Venus’”. doi:10.1177/007327530404200204. 
  6. ^ Royal Institution of Great Britain (1818). The Journal of Science and the Arts (на језику: енглески). University of Michigan. J. Eastburn. 
  7. ^ In The Blood by Steve Jones has it that "Saartje's hands are covered by the marks of the smallpox that killed her" (p. 204).
  8. ^ „Sarah Baartman, at rest at last - SouthAfrica.info”. archive.wikiwix.com. Приступљено 2021-08-21. 
  9. ^ „'Hottentot Venus' goes home” (на језику: енглески). 2002-04-29. Приступљено 2021-08-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Бартман&oldid=26999207”