Радио-телевизија Војводине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Радио-телевизија Војводине
Тип Јавни медијски сервис
Земља  Србија
Доступност Регионална
Седиште Нови Сад
Власник Јавни сервис
Кључни људи Миодраг Копривица, генерални директор [1]
Датум покретања јун 2006.
(29. новембар 1949. - Радио-Нови Сад)
(26. новембар 1975. - РТНС)
Веб-сајт www.rtv.rs

Радио-телевизија Војводине (скраћено РТВ) је јавни сервис грађана Војводине, јавна медијска кућа у Србији. Њено седиште је у Новом Саду.

Историја[уреди]

Радио-Нови Сад основан је одлуком Главног извршног одбора Народне скупштине Војводине 1949. године. Одлуку је пратило решење које је прецизирало да се ради о „државном привредном предузећу покрајинског значаја“. Програм је свечано почео на Дан Републике 29. новембра 1949. и тај се датум слави као дан РТВ-а. Програм радија је од почетка конципиран на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском.

Радио је такође имао улогу пропагандног центра, из којег се одговарало на оптужбе околних земаља Информбироа против Југославије, владајуће КПЈ и председника Републике и Партије Тита. Овај информативни програм био је намењен не само припадницима овдашњих националних мањина (народности), већ и слушаоцима у земљама стаљинистичког блока. Да је то била превасходна улога радија, види се и из тога што су 1. септембра 1955. укинути програми на српскохрватском (остала је само емисија за село) и русинском језику (задржана је једна музичка емисија), док је појачана пропаганда „против клевета и дезинформација“ на мађарском, словачком и румунском језику, а повремено и на чешком језику. Ово додатно потврђује намеру савезних власти у Југославији. Радио-Нови Сад је стекао изузетан углед у источној Европи, јер је давао простора модерној музици неспутаној идеологијом, што у то време није био случај са станицама информбироовских држава. Пријем програма је био могућ на целом простору Војводине, преко дана и у суседним земљама, а ноћу, због повољне локације и чисте фреквенције, повремено све до далеког севера и на југу чак до полутара. Српскохрватски и русински програм су касније, по изглађивању односа са СССР-ом и већим делом Источног блока, поново уведени.

1965. године подигнут је Студио М Радио-Новог Сада, репрезентативни концертни простор, који спада међу најбоље акустички урађене студије у Европи.

Стари логотип Радио-телевизије Нови Сад. Пет боја дугиног спектра представљају језике народа и народности Војводине.

Савет радне заједнице Радио-Новог Сада је 1971. године донео одлуку о стварању самосталне радне јединице - Телевизије Нови Сад. Скупштина АП Војводине је 1972. донела одлуку о прерастању радија у Радио-телевизију Нови Сад (скраћено РТНС). Телевизијски програм је из новоизграђеног здања на Мишелуку почео да се емитује 26. новембра 1975. године. Првог дана емитовања дата је специјална емисија о новосадској телевизији, а сутрадан, 27. новембра, гледаоци на ширем подручју Војводине имали су прилику да гледају прве информативно-политичке дневнике на српскохрватском и мађарском језику. Телевизија је у почетку емитовала програм на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском, а касније и на ромском и украјинском.

Републичким законом из 1991. године мења се статус електронских медија у правцу њихове централизације и подржављења. Од радиодифузних центара на подручју Републике Србије, ранијих чланица ЈРТ - радио-телевизија Београд, Нови Сад и Приштина - 1. јануара 1992. године формира се Јавно предузеће Радио-телевизија Србије (РТС), која преузима сва средства претплате и техничке капацитете. За део предузећа, „оперативну јединицу“ за припрему и производњу радијског и телевизијског програма, остао је назив РТНС, али је потоња унутрашња регулатива умногоме дерогирала и последња од датих права. Од 2006. године РТС се дели на два јавна радио-телевизијска сервиса: Радио-телевизију Србије са седиштем у Београду и Радио-телевизију Војводине са седиштем у Новом Саду. РТВ је званично почела са радом 26. јуна 2006. године.[2]

Зграда радија
Зграда ТВНС пре и после НАТО бомбардовања 1999.
Срушена зграда РТНС на Мишелуку данас
Радио и ТВ торањ на Иришком Венцу, бомбардован током НАТО агресије на СРЈ

За време НАТО бомбардовања 1999. године уништене су зграде Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Особље је благовремено евакуисано, али је нанета огромна материјална штета. У бомбардовању је такође уништена или оштећена већина предајника радија, иако сама зграда радија није страдала. Уништене зграде телевизије нису обнављане, већ је телевизија привремено премештена у бившу зграду НИС-а у центру града, где се и данас налази. У плану је реконструкција зграде телевизије на Мишелуку.[3]

Језици[уреди]

РТВ емитује свој програм на српском језику и језицима националних мањина: мађарском, словачком, русинском, румунском, ромском, хрватском. Неке емисије се такође преводе и на језик знакова, намењен гледаоцима оштећеног слуха.

Радијски канали[уреди]

  • Радио Нови Сад Први програм, на српском језику.
  • Радио Нови Сад Други програм, на мађарском језику.
  • Радио Нови Сад Трећи програм, на језицима осталих националних заједница (русинском, словачком, румунском, ромском и хрватском).
  • Радио Стотка, са музичко-забавним програмом.

Телевизијски канали[уреди]

Тренутни ТВ канали[уреди]

  • РТВ 1, на српском језику.
  • РТВ 2, на српском и језицима националних мањина.

ТВ канали пре 2006. године[уреди]

Пре трансформације у Радио-телевизију Војводине, РТНС је, у оквиру РТС-а, имала два канала:

  • НС 1
  • НС 2

ТВ канали пре 1999. године[уреди]

Пре НАТО бомбардовања, РТНС је имала три канала:

  • ТВНС
  • НС+
  • Трећи програм (3П) који се емитовао у тајм шерингу са Телевизије Београд, док није успостављен НС Плус.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Др Душан Попов, Телевизија Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 28, Нови Сад, 2007.
  • Др Душан Попов, Радио-Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 22, Нови Сад, 2003.
  • мр Сања Бошковић и Маријана Рамић, Продукциони код П3, Медиа Арт, Нови Сад, 2010.

Спољашње везе[уреди]