Светски дан вода

	Светски дан вода
Обележава се	на светском нивоу
Тип	Дан вода
Датум	22. март

Светски дан вода (енгл. World Water Day) обележава се сваке године 22. марта. Тај дан је усвојен резолуцијом УН-а у децембру 1992. године. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава и, временом, значај овог дана је почео да расте. Овај међународни празник ставља акценат на специфичан аспект слатководних ресурса кроз годишњи одабир посебне теме — попут „Природе за воду”, „Воде за мир” или „Важности подземних вода” — чиме се додатно скреће пажња на различите изазове у управљању овим драгоценим ресурсом.^[1]

О Светском дану вода

Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света. Такође, од 2005. године до 2015. године се обележава деценија вода, тако да Светски дан вода има посебан значај ових година.^[2] Главни циљ овог празника је подршка остваривању Циља одрживог развоја број 6: „Вода и санитација за све до 2030. године”. Организација Унеско активно учествује у прослави кроз објављивање Светског извештаја о развоју вода, који пружа детаљне анализе и решења за глобалну кризу. Прославе широм света укључују едукативне радионице, подршку локалним заједницама и промовисање иновативних технологија за очување воде.^[3]

Значај воде

Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Вода практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима - водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године.^[4]^[5] Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди km кубних представља најраспрострањенију животну средину. Копнене воде чине само 0,5% свих водених пространстава на Земљи и распоређене су као површинске и подземне воде.^[6]

Вода је кључни елемент у борби против климатских промена. Она не служи само за пиће, већ је неопходна за одржавање екосистема који апсорбују угљеник, попут мочвара и шума. Такође, поуздано водоснабдевање јача отпорност заједница на природне катастрофе, као што су суше и поплаве, које постају све учесталије. Према циљевима одрживог развоја Уједињених нација (Cilj 6), приступ чистој води и санитацији сматра се основним људским правом и темељом за економски напредак и здравље целокупног становништва.^[7]

Загађење вода

Загађење вода представља један од највећих еколошких изазова данашњице, с обзиром на то да се на глобалном нивоу више од 80% отпадних вода испушта у природне екосистеме без икаквог претходног пречишћавања. Према подацима Светске здравствене организације, око 1,7 милијарди људи приморано је да користи воду контаминирану фекалним материјама, што директно доводи до ширења заразних болести попут колере и дијареје.^[8]

Извори загађења се деле на тачкасте (директни испусти из индустријских постројења и канализације) и нетачкасте, који су знатно тежи за контролу јер обухватају спирање пестицида и вештачких ђубрива са пољопривредних површина.^[9] Прекомеран унос азота и фосфора доводи до еутрофикације — процеса неконтролисаног бујања алги који троши кисеоник у води, стварајући „мртве зоне” у којима речни и морски живот не могу да опстану.

Посебан проблем представља загађење подземних вода, које су примарни извор питке воде за милијарде људи. С обзиром на то да је њихова деконтаминација изузетно спора, скупа и често немогућа, заштита ових ресурса је од критичног значаја. Са предвиђеним растом светске популације на 9,8 милијарди до 2050. године, притисак на преостале изворе чисте воде постаће један од главних узрока глобалне нестабилности и сиромаштва.^[10]

Статистика

50% текућих вода је трајно уништено.
Србија је 47 земља од 180 држава рангираних по количини водних ресурса у свету.
Најквалитетнију воду имају Финска, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија итд.
Човеку је неопходно минимум 50 литара воде дневно - за пиће, прање, кување и санитарије. Још 1990. године милијарду људи на планети није имало тај минимум.^[2]
У Србији се због застареле водоводне мреже губи у просеку око 35% до 40% произведене воде пре него што она стигне до крајњих корисника.^[11]
Као одговор на глобалну несташицу, капацитет постројења за десалинизацију (претварање морске воде у питку) у свету износи преко 100 милиона кубних метара дневно, што задовољава потребе за водом за више од 300 милиона људи.^[12]

У Србији

У Србији се овај дан обележава кроз стручне конференције и акције чишћења река, али и кроз указивање на проблеме застареле водоводне мреже и недовољне изграђености постројења за пречишћавање отпадних вода. Стручњаци на овај дан често подсећају да је заштита изворишта подземних вода у Србији кључна за дугорочну безбедност снабдевања питком водом. Према подацима Републичког завода за статистику, већина становништва је прикључена на систем јавног водовода, али постоје значајне регионалне разлике у квалитету воде.^[13]^[14]

Види још

Еколошки календар

Референце

^ World Water Day: Official UN Website, UN-Water
^ ^а ^б „22. март – Светски дан вода”. Inter Caffe. Приступљено 14. 5. 2019.
^ World Water Day: UNESCO, UNESCO
^ Жарковић, Дарја (2009). Загађење и заштита вода. Београд: Београдска политехника - висока школа струковних студија. стр. 1—15.
^ „Светски дан вода 2019.”. Hanna Instruments. Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.
^ Симић, Снежана; Симић, Владица (2012). Екологија копнених вода. Крагујевац: Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу. стр. 17—50.
^ Goal 6: Ensure access to water and sanitation for all, United Nations
^ The Problem: A Global Water Crisis, Lifewater Canada
^ World Water Day, Maji na Ufanisi
^ Water Pollution: Everything You Need to Know, NRDC
^ Сваки трећи литар воде у Србији не стигне до славине, БИРН Србија
^ Global Desalination and Reuse Progress, IDRA
^ Сваки трећи литар воде у Србији не стигне до славине, БИРН Србија
^ Статистика вода, Републички завод за статистику

Литература

Заштита вода 2000 = "Water pollution control 2000" : Conference Proceedings / The 29th Annual Conference of the Yugoslav Water Pollution Control Society / 29. конференција о актуелним проблемима заштите вода, Матарушка Бања, 6-9. јун 2000. године ; [уредник Александар Ђукић]. - Београд : Југословенско друштво за заштиту вода, 2000 (Крагујевац : "Никола Николић"). - 454 стр. : граф. прикази ; 24 цм COBISS.SR 159604231
Заштита подземних вода / Будимир Филиповић, Слободан Вујасиновић. - Београд : Рударско-геолошки факултет, 1982. - 358 стр. : илустр. ; 25 цм COBISS.SR 34092039

Спољашње везе

Организација Светски дан вода (језик: енглески)
Светски дан вода 2006. (језик: енглески)

[1] World Water Day: Official UN Website, UN-Water

[inter_caffe-2] а ^б „22. март – Светски дан вода”. Inter Caffe. Приступљено 14. 5. 2019.

[3] World Water Day: UNESCO, UNESCO

[дарја_књига-4] Жарковић, Дарја (2009). Загађење и заштита вода. Београд: Београдска политехника - висока школа струковних студија. стр. 1—15.

[hanna_sajt-5] „Светски дан вода 2019.”. Hanna Instruments. Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.

[6] Симић, Снежана; Симић, Владица (2012). Екологија копнених вода. Крагујевац: Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу. стр. 17—50.

[7] Goal 6: Ensure access to water and sanitation for all, United Nations

[8] The Problem: A Global Water Crisis, Lifewater Canada

[9] World Water Day, Maji na Ufanisi

[10] Water Pollution: Everything You Need to Know, NRDC

[11] Сваки трећи литар воде у Србији не стигне до славине, БИРН Србија

[12] Global Desalination and Reuse Progress, IDRA

[13] Сваки трећи литар воде у Србији не стигне до славине, БИРН Србија

[14] Статистика вода, Републички завод за статистику

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]