Светски куп у хокеју на леду 1996.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светски куп 1996.
1996 World Cup of Hockey
Турнир Светски куп
Спорт Хокеј на леду
Домаћини  Канада
 САД
 Финска
 Шведска
 Чешка
 Немачка
Дворана у 9 градова
Датум 26. август - 14. септембар
Учесника 8
Победник  САД (1. титула)
Финалиста  Канада
Статистика
Утакмица 19
Погодака 140 (7,37 по утакмици)
Најбољи стрелац Сједињене Америчке Државе Брет Хал (11 поена)
МВП Сједињене Америчке Државе Мајк Рихтер

Светски куп у хокеју на леду 1996. (енгл. 1996 World Cup of Hockey) је било прво по реду такмичење у оквиру Светског купа у хокеју на леду које је заменило дотадашњи Куп Канаде. Такмичење је одржано у периоду између 26. августа и 14. септембра 1996. уз учешће 8 репрезентација. Утакмице су одржаване у 4 града Европе (Праг, Стокхолм, Хелсинки и Гармишпартенкирхен) и 5 градова Северне Америке (Њујорк, Отава, Монтреал, Филаделфија и Ванкувер).

Репрезентације су биле подељене у две континенталне групе са по 4 учесника. У групи Европа наступале су селекције Чешке, Финске, Немачке и Шведске, док су у групи Северна Америка поред Канаде и САД наступили још и Словачка и Русија. Победници обе групе обезбедили су директан пласман у полуфинале, док су другопласиране и трећеласиране екипе разигравала кроз четвртфинале. Све утакмице плеј-оф серије одигране су у Северној Америци. Финална серија играла се на две добијене утакмице.

За највећу сензацију турнира побринула се селекција Немачке која је у групној фази победила Чешку са 7:1 и елиминисала је из даљег такмичења. У дерби мечу северноамеричке групе САД су у Филаделфији победиле Канаду са 5:3 и освојиле прво место у групи. У полуфиналним утакмицама Канада је елиминисала Шведску а САД Русију. Победнички гол за победу Канаде од 3:2 над Шведском постигао је Теорен Флори у 19:47 минуту другог продужетка чиме је овај меч ушао у истоирју као један од најдужих хокејашких мечева.

У финалној серији САД су славиле против Канаде са 2:1, а највише заслуге за тријумф Американаца припадају голману Мајку Рихтеру[1] који је на крају проглашен и за најкориснијег играча целог турнира.

Градови домаћини[уреди | уреди извор]

Канада Отава Сједињене Америчке Државе Филаделфија Њемачка Гармиш Канада Ванкувер Шведска Стокхолм
Скошабенк плејс
Scotiabank Place
Кап: 19.150
Велс Фарго центар
Wells Fargo Center
Кап: 19.500
Олимпијска дворана у Гармишу
Olympia-Eissport-Zentrum
Кап: 6.900
Роџерс арена
Rogers Arena
Кап: 18.400
Глобен арена
Globen
Кап: 13.800
Финска Хелсинки Сједињене Америчке Државе Њујорк Канада Монтреал Чешка Праг
Ледена дворана Хелсинки
Helsingin jäähalli
Кап: 8.200
Медисон сквер гарден
Madison Square Garden
Кап: 18.200
Бел центар
Centre Bell
Кап: 21.273
Тесла арена
Tipsport аrena
Кап: 14.000

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Укупно 8 репрезентација је било подељено у две групе са по 4 екипе. Након одиграна три кола, првопласиране селекције су обезбедиле директан пласман у полуфинале такмичења, док су следеће две пласиране на табели пласман у полуфинале тражиле преко четврфинала. Две последњепласиране екипе су завршиле такмичење у групној фази.

Група Европа[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ут. П Н И Г+ Г- ГР Бод
 Шведска 3 3 0 0 14 3 +11 6
 Финска 3 2 0 1 17 11 +6 4
 Немачка 3 1 0 2 11 15 -4 2
 Чешка 3 0 0 3 4 17 -13 0
Датум Место Екипа1 Екипа2 Резултат По трећинама
26. август Стокхолм  Шведска  Немачка 6:1 (0:0 2:0 4:1)
27. август Хелсинки  Финска  Чешка 7:3 (4:1 1:1 2:1)
28. август Хелсинки  Финска  Немачка 8:3 (3:0 3:2 2:1)
29. август Праг  Чешка  Шведска 0:3 (0:1 0:2 0:0)
31. август Гармиш  Немачка  Чешка 7:1 (4:0 1:0 2:1)
1. септембар Стокхолм  Шведска  Финска 5:2 (0:1 2:1 3:0)

Група Северна Америка[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ут П Н И Г+ Г- ГР Бод
 САД 3 3 0 0 19 8 +11 6
 Канада 3 2 0 1 11 10 +1 4
 Русија 3 1 0 2 12 14 -2 2
 Словачка 3 0 0 3 9 19 -10 0
Датум Место Екипа1 Екипа2 Резултат По трећинама
29. август Ванкувер  Канада  Русија 5:3 (3:1 0:2 2:0)
31. август Монтреал  Русија  Словачка 7:4 (3:2 2:1 2:1)
31. август Филаделфија  Сједињене Државе  Канада 5:3 (1:2 2:0 2:1)
1. септембар Отава  Канада  Словачка 3:2 (0:0 1:2 2:0)
2. септембар Њујорк  Сједињене Државе  Русија 5:2 (2:0 3:1 0:1)
3. септембар Њујорк  Сједињене Државе  Словачка 9:3 (3:1 3:1 3:1)

Плеј-оф серија[уреди | уреди извор]

Пласман у доигравање обезбедило је 6 најбољепласираних екипа. Све утакмице су одигране на територији САД и Канаде. Финале је играно на две добијене утакмице.

Четвртфинале[уреди | уреди извор]

Датум Место Екипа1 Екипа2 Резултат
5. септембар Монтреал  Канада  Немачка 4:1
6. септембар Отава  Русија  Финска 5:0

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Датум Место Екипа1 Екипа2 Резултат
7. септембар Филаделфија  Канада  Шведска 3:2 (ПРО)
8. септембар Отава  САД  Русија 5:2

Финале[уреди | уреди извор]

Датум Место Екипа1 Екипа2 Резултат
10. септембар Филаделфија  Канада  САД 4:3 (ПРО)
12. септембар Монтреал  САД  Канада 5:2
14. септембар Монтреал  Канада  САД 2:5

Коначан пласман[уреди | уреди извор]

# Репрезентација Ут. Поб Н Пор Г+ Г- ГР Бод
1.  Сједињене Државе 7 6 0 1 37 18 +19 12
2.  Канада 8 5 0 0 26 26 0 10
3.  Шведска 4 3 0 1 16 6 +10 6
4.  Русија 5 2 0 3 19 19 0 4
5.  Финска 4 2 0 2 17 16 +1 4
6.  Немачка 4 1 0 3 12 19 -7 2
7.  Словачка 3 0 0 3 9 19 -10 0
8.  Чешка 3 0 0 3 4 17 -13 0

Статистика играча[уреди | уреди извор]

  • Најбољи стрелци
# Играч Ут. Г A Бод ИСК
1. Сједињене Америчке Државе Брет Хал 7 7 4 11 4
2. Сједињене Америчке Државе Џон Леклер 7 6 4 10 6
3. Шведска Матс Сундин 4 4 3 7 4
4. Сједињене Америчке Државе Даг Вејт 7 3 4 7 12
5. Канада Вејн Грецки 8 3 4 7 2
6. Сједињене Америчке Државе Брајан Лич 7 0 7 7 4
7. Канада Пол Кофи 7 0 7 7 12
8. Сједињене Америчке Државе Кит Ткачук 7 5 1 6 44
9. Канада Теорен Флори 8 4 2 6 8
10. Русија Сергеј Федоров 5 3 3 6 2

Идеална постава такмичења[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fleury, Theo; Kirstie McLellan Day . Playing With Fire. HarperCollins. 2009. ISBN 978-1-55468-239-3. стр. 133–139.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]