Пређи на садржај

Светски океан

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика приказује светски океан сачињен од 5 океана: Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Северни ледени океан и Јужни океан. Последња два наведена океана понекад су уједињена са прва три океана.

Светски океан, светско море или глобални океан међусобно је повезани систем океанских вода Земље који састоји се од већег дела хидросфере и који обухвата 361.132.000 km2 (139.434.000 sq mi) (70,8%) површине Земље, са укупном запремином од 1.332.000.000 km3 (320.000.000 cu mi).[1]

Атлантски океан

Тихи океан

[уреди | уреди извор]

Највећи површину светског океана заузима Тихи океан (Пацифик или Велики океан). Он захвата 50% укупне површине светског океана и нешто више од половине његове запремине. Простире се од источних обала Азије, Малајског архипелага и Аустралије до западних обала Америка. Због кретања литосферних плоча, на дну Тихог океана јављају се дубоки ровови или бразде, посебно уз обале Азије. Уједно је и најдубљи океан светског мора.

Највеће дубине Тихог океана измерене су у дубоким рововима, од којих пет имају дубину већу од 10 000 m (Маријански ров, Тонга, Курилски, Јапански и Филипински ров). Највећа дубина измерена је у Маријанском рову и износи 11 034 m.

Атлантски океан

[уреди | уреди извор]

Између континената Старог света, Европе и Африке на истоку и Новог света на западу, налази се други океан по површини, Атлантски океан, који обухвата 26% укупне површине светског океана. Пружа се правцем север-југ у облику слова S. Дуж средишње осе, на његовом дну, налази се подводно узвишење, настало померањем литосферних плоча.

Индијски океан

[уреди | уреди извор]

Индијски океан обухвата 20% површине светског океана. Његове границе су: Африка на западу, Азија на северу (Индија), Малајски архипелаг и Аустралија на истоку и Антарктик на југу.

Северни ледени океан

[уреди | уреди извор]

Северни ледени океан је најмањи океан по површини, заузима простор око Северног пола, односно 4% укупне површине светског океана. Ограничен је северним обалама Европе, Азије и Северне Америке.[2]

Јужни океан

[уреди | уреди извор]

Према неким поделама издваја се и пети Јужни океан, који обухвата најјужније делове Тихог, Атлантског и Индијског океана.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „WHOI Calculates Volume and Depth of World’s Oceans”. Ocean Power Magazine. Архивирано из оригинала 13. 7. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  2. ^ Ситарица Рада и Тадић Милутин 2016, стр. 8,9.
  3. ^ „Светско море”. Shtreber. Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]