Хидросфера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Хидросфера је дисконтинуирани слој воде на, или близу површине Земље. Чине је све воде у течном, чврстом и гасовитом агрегатном стању, дубинске воде и атмосферски водени вапор. Највећа је количина воде у течном стању.

Око 1,4 милијарде кубних километара воде у течном и чврстом агрегатном стању чине: океане, језера, ријеке санте леда, глечере и подземне воде. Тај огромни волумен воде у својим различитим манифестацијама представља хидросферу.

Састав[уреди]

Састав хидросфере

Највећи део хидросфере чине слане воде светског океана (97%). Остали део хидросфере (3%) чине слатке (копнене) воде и вода у атмосфери. На површини копна су слатке (површинске) воде:

Дубоко у кори земље налазе се подземне воде. Највећа количина подземне воде је настала од падавина које су продрле у земљину кору.

Кружење воде у природи[уреди]

Кружење воде у природи

Да би вода кружила у природи, неопходна је енергија Сунца која је подиже у оквиру водене паре, као и сила земљине теже која ту воду враћа назад (помоћу падавина).

Захваљујучи томе што вода у непрестано прелази из једног агрегатног стања у друго, све воде у хидросфери су повезане и заједно учествују у непрекидном кружном кретању:

Сунце загрева светски океан као неки огроман водени „котао”. Из тог тог „котла” у атмосферу доспевају велике количине водене паре. Две трећине воде се убрзо враћају у океан помоћу кише, а остатак се привремено задржава на тлу, ледницима и биљном свету. Сва количина воде поново завршава у светском океану, одакле је и започето кружење.

Количина воде обухваћена кружним кретањем на Земљи током једне године могла би напунити коцку чија је једна страница дужине 80 километара.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Рада С. и Милутин Т. (2016): Геограгија за 6. разред основне школе (7. издање стр. 8), Завод за уџбенике и наставна средства – ISBN 978-86-17-19478-7.