Серпентин (топ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Француски серпентин, цртеж из 19. века.

Серпентин (енгл. Serpentine, нем. Schlange, у буквалном преводу змијолики), рано артиљеријско ватрено оружје, настало средином 15. века.[1][2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Серпентини су били рани тип глаткоцевне артиљерије, развијен средином 15. века. Били су средњег и великог калибра, са дугачким цевима (претежно од бронзе). Гађали су, претежно, гвозденим ђуладима. Као и сличне кулеврине, били су намењени за дејство против живе силе на већим даљинама.[1] Само име оруђа је метафоричко, од латинске речи за змију, пошто су им цеви биле далеко дуже него код бомбарди и мерзера тог времена. У Енглеској 16. века, постојали су лаки серпентини (енгл. Serpentine, калибра пола фунте[а], калибра цеви 1,5 инча и тежине око 200 фунти[б]) и тешки серпентини (енгл. Cannon serpentine, калибра 42 фунте, калибра цеви 7 инча и тежине око 5.500 фунти[в]). У исто време у Шпанији, серпентини су били тешки топови, калибра 60-90 фунти.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Калибар глаткоцевне артиљерије не изражава се ширином отвора цеви, већ тежином зрна у фунтама.
  2. ^ У метричком систему, масе зрна око 225 г, калибра 37.5 мм и тежине оруђа око 180 кг.
  3. ^ У метричком систему, масе пројектила око 19,5 кг, калибра 175 мм и масе оруђа око 2.495 кг.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 1, Војноиздавачки завод, Београд (1970), стр. 227
  2. ^ а б Manucy, Albert (1949). Artillery Through the Ages: A Short Illustrated History of Cannon, Emphasizing Types Used in America. Clemson University Libraries. стр. 35—36.