Сиднејска опера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сиднејска опера
Изглед Сиднејске опере ноћу
Изглед Сиднејске опере ноћу
Информације
Локација Аустралија Сиднеј, Аустралија
Статус завршена
Саграђена 1973
Компаније
Архитекта Јерн Уцон
Структурни
инжињер
Ove Arup & Partners
Власник влада Новог Јужног Велса
Сиднејска опера
Sydney Opera House Sails.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеСиднејска опера
МестоСиднеј, City of Sydney, Аустралија Уреди на Википодацима
Координате33°51′25″ ЈГШ; 151°12′54″ ИГД / 33.85706° ЈГШ; 151.2149° ИГД / -33.85706; 151.2149
Површина382.965.264, 58, 4.381 ha (4,12220379×1013, 6.200.000, 471.600.000 sq ft)
Критеријумкултурна: i
Референца166.
Упис2007. (31. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/166

Сиднејска опера (енгл. Sydney Opera House) је позната грађевина која се налази у Сиднеју, Нови Јужни Велс, у Аустралији.[1] Дана 28. јуна 2007. године је постала део UNESCO-ве Светске баштине.[2][3][4]

Изградња опере је завршена 1973. године под руководством данскога архитекта, Јерна Уцона.[5] Опера је једна од најистакнутијих грађевина 20. века, и једна од најпознатијих грађевина сценских уметности у свету. Опера се налази на месту Бенелонг, у оквиру сиднејске луке Џексон, смештене близу Сиднејског лучког моста. Грађевина, заједно са околином представља један од препознатљивих симбола Аустралије.

Сиднејска опера је дом Аустралијске националне опере, Сиднејске позоришне компаније, као и Сиднејског филхармонијског оркестра.[6][7]

Пројектовао ју је дански архитект Јерн Уцон.

Опис и изглед[уреди]

Сиднејска опера је грађена у експресионистичком, модерном уметничком стилу, са серијом претходно направљених огромних бетонских „шкољки“ које су формирале кров грађевине.[8][9] Опера покрива 18.000 квадратних метара (1.8 хектара) земље. Такође је дугачка 183, и 120 m широка (код најшире тачке). Опера лежи на 580 постављених стубова који су пободени на 25 m испод морске површине. Снабдева се струјом чија је потрошња једнака потрошњи града од 25.000 становника. Кровови опере су прекривени са 1,056 милиона блиставо белих и крем-белих шведских плочица, које се периодично одржавају и замењују.[10][11]

Историја изградње[уреди]

Место на ком данас стоји опера је некада било место на ком се налазило утврђење које је уједно било и складиште. Након конкуса 1957, и рушења складишта 1958, изградња је почела наредне 1959. На конкурсу је победио дански архитекта Јерн Уцон. Након много потешкоћа и веома великих проблема на које су Уцон и његови помоћници наилазили током припрема, изградња је почела. Међутим, на самом почетку јавили су се нови проблеми. Нико до тада није направио ништа слично, те нису могли учити на грешкама других. Један од највећих архитектонских изазова биле су „шкољке“ по којима је Сиднејска опера данас позната у читавом свету. Наиме, за такав изазов био им је потребан потпуно нови начини изградње бетонских делова, јер се до тада већина бетонских делова на лицу места обалгала дрвеном оплатом и онда пунила бетоном. За „шкољке“ такав поступак је био незамислив. Тада су Јерн и његови помоћници дошли на идеју да „шкољке“ праве у деловима и онда их склапају на лицу места. Али и даље нико није имао идеју о томе како их поставити, а да се при удару јаког ветра не сруше. Онда је Уцон једног дана гулећи наранџу дошао до решења. Узео је кору наранџе и исекао на делове и запазио да кад их ређа под различитим угловима добија потпуно нове облике, иако су делови исти. Након тога су архитекте веома брзо разрадиле планове и градња је могла почети. Али јавио се нови проблем, како поставити те делове на толику висину?Направљена је нова дизалица која се прилагођавала облику и висини шкољки. Сви ти проблеми довели су до тога да је цена повећана чак 10 пута.[12] Због несугласица са клијентом Јецон одлази из Аустралије 1966. Екстеријер је завршен према његовим идејама, али ентеријер није. Аустралијска влада је нашла локалне архитекте који нису дорасли изазову. Због тога је Сиднејска опера једна од најлошијих што се тиче акустике. Опера која је завршена 1973. године коштала је 102 милиона долара.[13] Оригинални датум завршетка, одређен од стране владе, био је 26. јануар 1963. Место на ком данас стоји опера је некада било место на ком се налазило утврђење које је уједно било и складиште. Након конкуса 1957, и рушења складишта 1958, изградња је почела наредне 1959. На конкурсу је победио дански архитекта Јерн Уцон. Након много потешкоћа и веома великих проблема на које су Уцон и његови помоћници наилазили током припрема, изградња је почела. Међутим, на самом почетку јавили су се нови проблеми. Нико до тада није направио ништа слично, те нису могли учити на грешкама других. Један од највећих архитектонских изазова биле су „шкољке“ по којима је Сиднејска опера данас позната у читавом свету. Наиме, за такав изазов био им је потребан потпуно нови начини изградње бетонских делова, јер се до тада већина бетонских делова на лицу места обалгала дрвеном оплатом и онда пунила бетоном. За „шкољке“ такав поступак је био незамислив. Тада су Јерн и његови помоћници дошли на идеју да „шкољке“ праве у деловима и онда их склапају на лицу места. Али и даље нико није имао идеју о томе како их поставити, а да се при удару јаког ветра не сруше. Онда је Уцон једног дана гулећи наранџу дошао до решења. Узео је кору наранџе и исекао на делове и запазио да кад их ређа под различитим угловима добија потпуно нове облике, иако су делови исти. Након тога су архитекте веома брзо разрадиле планове и градња је могла почети. Али јавио се нови проблем, како поставити те делове на толику висину?Направљена је нова дизалица која се прилагођавала облику и висини шкољки. Сви ти проблеми довели су до тога да је цена повећана чак 10 пута.[12] Због несугласица са клијентом Јецон одлази из Аустралије 1966. Екстеријер је завршен према његовим идејама, али ентеријер није. Аустралијска влада је нашла локалне архитекте који нису дорасли изазову. Због тога је Сиднејска опера једна од најлошијих што се тиче акустике. Опера која је завршена 1973. године коштала је 102 милиона долара.[13] Оригинални датум завршетка, одређен од стране владе, био је 26. јануар 1963.

Постоје назнаке да ће у рестаурацији Сиднејске опере, бити коришћени Јуцонови нацрти, и да ће бити побољшан и тај део тако да једно од највећих дела 20. века заживи у пуном сјају.

Дворане и објекти[уреди]

Концертна дворана са величанственим оргуљама.

Сиднејску оперу сачињавају пет позоришних сала, пет студија намењних за извођење проба, две главне дворане, четири ресторана, шест барова као и многобројне продавнице сувенира.

Пет позоришних сала у којима се изводе дела су:

  • Концертна дворана са капацитетом од 2,679 места. У њој се налазе величанствене оргуље са више од десет хиљада цеви.
  • Оперско позориште са капацитетом од 1,547 места представља главни простор на којем се изводе представе и концерти.
  • Драмско позориште прима 544 људи
  • Атеље са 318 места
  • још једно позориште са 398 места

Отварање[уреди]

Сиднејска опера је знанично отворена 20. октобра 1973. године од стране Краљице Елизабете II, аустралијске краљице. Отварање, праћено ватрометом и извођењем Бетовенове Девете симфоније су уживо преносили медији.

Референце[уреди]

  1. ^ Environment, Department of the (23. 4. 2008). „World Heritage Places – The Sydney Opera House – World Heritage values”. www.environment.gov.au (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2016. Приступљено 10. 5. 2016. 
  2. ^ Braithwaite, David (28. 6. 2007). „Opera House wins top status”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2007. Приступљено 28. 6. 2007. 
  3. ^ „Sydney Opera House”. New South Wales State Heritage Register. Office of Environment and Heritage. H01685. Приступљено 3. 9. 2017. 
  4. ^ „Sydney Opera House, 2 Circular Quay East, Sydney, NSW, Australia”. Australian Heritage Database. Department of the Environment and Energy, Australian Government. 12. 7. 2005. Приступљено 21. 9. 2017. 
  5. ^ „Sydney Opera House history”. Sydney Opera House Official Site. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2013. Приступљено 17. 10. 2013. 
  6. ^ „Sydney Opera House 2015 Annual Report – Performing Arts”. Приступљено 19. 12. 2015. 
  7. ^ „How do you value an icon? The Sydney Opera House: economic, cultural and digital value” (PDF). Deloite Access Economics. 2010. стр. 70. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 19. 12. 2015. 
  8. ^ Shells of the Sydney Opera House, The Royal Society of New South Wales Archived 2011-09-27 at the Wayback Machine
  9. ^ "Roof Cladding of the Sydney Opera House", Journal and Proceedings of the Royal Society of New South Wales, Volume 106 Parts 1 and 2, pp. 18–32, issued 21 November 1973 Archived 2011-09-27 at the Wayback Machine
  10. ^ „Sydney Opera House”. Tom Fletcher. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 10. 2. 2008. 
  11. ^ Utzon, J (2002). Sydney Opera House Utzon design principles (PDF). Sydney: Sydney Opera House Trust. стр. 20. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 2. 2009. 
  12. 12,0 12,1 „2003 Laureate”. The Pritzker Architecture Prize. The Hyatt Foundation. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 19. 12. 2015. 
  13. 13,0 13,1 „Inflation Calculator”. RBA. 14. 2. 1966. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2017. Приступљено 10. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Utzon, J (2002). Sydney Opera House Utzon design principles (PDF). Sydney: Sydney Opera House Trust. стр. 20. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 2. 2009. 
  • Drew, Philip (1999). The Masterpiece: Jørn Utzon: a secret life. Hardie Grant Books. ISBN 978-1-86498-047-9. .
  • Duek-Cohen, Elias, Utzon and the Sydney Opera House, Morgan Publications, Sydney, 1967–1998. (A small publication intended to gather public opinion to bring Utzon back to the project.)
  • Hubble, Ava, The Strange Case of Eugene Goossens and Other Tales from The Opera House, Collins Publishers, Australia, 1988. (Ava Hubble was Press Officer for the Sydney Opera House for 15 years.)
  • Opera House an architectural "tragedy", ABC News Online, 28 April 2005.
  • Murray, Peter "The Saga of Sydney Opera House: The Dramatic Story of the Design and Construction of the Icon of Modern Australia". Taylor & Francis.2004. ISBN 978-0-415-32522-6.
  • Stübe, Katarina and Utzon, Jan, Sydney Opera House: A Tribute to Jørn Utzon. Reveal Books.2009. ISBN 978-0-9806123-0-1.
  • Stuber, Fritz, "Sydney's Opera House—Not a World Heritage Item? – Open letter to the Hon. John W. Howard, Prime Minister", in: Australian Planner (Sydney), Vol. 35, No. 3, 1998 (p. 116); Architecture + Design (New Delhi), Vol. XV, No. 5, 1998 (pp. 12–14); Collage (Berne), No. 3, 1998, (pp. 33–34, 1 ill.).
  • Watson, Anne (editor), "Building a Masterpiece: The Sydney Opera House", Lund Humphries. 2006. ISBN 978-0-85331-941-2..
  • Watson, Anne, ур. (2013). Building a Masterpiece – The Sydney Opera House – Lessons in Space and Environment (40th Anniversary Edition) (Hardback). Sydney: Powerhouse Publishing. ISBN 978-1-86317-152-6. 
  • Webber, Peter (2012). Peter Hall: The Phantom of the Opera House. The Watermark Press. ISBN 978-0-949284-95-2. 
  • Woolley, Ken (2010). Reviewing the performance : the design of the Sydney Opera House. The Watermark Press. ISBN 9780949284921. 
  • Yeomans, John (1973), Building the Sydney Opera House, Hornibrook Group, ISBN 978-0-9598748-0-8 
  • Yeomans, John (1973), The other Taj Mahal : what happened to the Sydney Opera House (New изд.), Longman Australia, ISBN 978-0-582-71209-6 
  • Yeomans, John (1973), A guide to the Sydney Opera House, Sydney Opera House Trust, Приступљено 10. 12. 2016 

Спољашње везе[уреди]