Синхалешки језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
синхалешки језик
синхалски, синхалески
සිංහල
Siṁhala
සිංහල in Noto Serif Sinhala Black.svg
Говори се уШри Ланка
Етничка припадностСинхалези
Број говорника
17,00 милиона (2012)[1]
3 милиона секундарних (2012)[1]
индоевропски
Ранији облици
елу
  • синхалешки језик
Дијалекти
веда (можда креолски)
Званични статус
Службени језик у
 Шри Ланка
Језички кодови
ISO 639-1si
ISO 639-2sin
ISO 639-3sin
Глотологsinh1246[2]
Лингосфера59-ABB-a

Синхалешки језик (සිංහල), познат и као синхалски језик или синхалески језик, индоаријски је језик којим превасходно говоре Синхалези у Шри Ланки. Са око 16 милиона људи, чине највећи етничку групу на острву.[3] Синхалешким као матерњим језиком говоре и друге етничке групе у Шри Ланки — око 4 милиона људи.[4] Написан је синхалешким писмом, једним од брахмичких писама. Писмо потиче од древног индијског браманског писма.[5]

Синхалешки је један од службених и националних језика истоимене острвске државе. С језиком пали, играо је важну улогу у развоју будистичке литературе Тераваде.

Најстарији пронађени натписи на овом језику сежу у период између другог и трећег века пре нове ере (по доласку будизма у Шри Ланку),[6][7] а најстарија књижевна дела датирају из 9. века. Најближи сродник синхалешког је малдивски језик. Језик има два варијетета — писмени и говорни и представља сјајан пример диглосије, језичког феномена.[8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Sinhala”. Ethnologue. Приступљено 6. 4. 2017. 
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Sinhala”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ „Census of Population and Housing 2011”. www.statistics.gov.lk. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. ^ „Census of Population and Housing 2001” (PDF). Statistics.gov.lk. Приступљено 16. 11. 2013. 
  5. ^ Jayarajan, Paul M. (1. 1. 1976). History of the Evolution of the Sinhala Alphabet (на језику: енглески). Colombo Apothecaries' Company, Limited. 
  6. ^ Danesh Jain, George Cardona. Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 847. 
  7. ^ „Introduction ~ හැඳින්වීම - Wikibooks, open books for an open world”. en.wikibooks.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2017. 
  8. ^ Paolillo, John C. (1997). „Sinhala Diglossia: Discrete or Continuous Variation?”. Language in Society. 26 (2): 269—296. ISSN 0047-4045. JSTOR 4168764. doi:10.1017/S0047404500020935. 
  9. ^ Gair, James W. (1968). „Sinhalese Diglossia”. Anthropological Linguistics. 10 (8): 1—15. ISSN 0003-5483. JSTOR 30029181. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Gair, James: Sinhala and Other South Asian Languages, New York 1998.
  • Indrapala, Karthigesu (2007). The evolution of an ethnic identity: The Tamils in Sri Lanka C. 300 BCE to C. 1200 CE. Colombo: Vijitha Yapa. ISBN 978-955-1266-72-1. 
  • Perera, H.S.; Jones, D. (1919). A colloquial Sinhalese reader in phonetic transcription. Manchester: Longmans, Green & Co. 
  • Van Driem, George (15. 1. 2002). Languages of the Himalayas: An Ethnolinguistic Handbook of the Greater Himalayan Region. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-10390-0. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Clough, B. (1997). Sinhala English Dictionary (2. изд.). New Delhi: Asian Educational Services. 
  • Gair, James; Paolillo, John C. (1997). Sinhala. Newcastle: München. 
  • Gair, James (1998). Studies in South Asian Linguistics. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509521-0. 
  • Geiger, Wilhelm (1938). A Grammar of the Sinhalese Language. Colombo. 
  • Karunatillake, W.S. (1992). An Introduction to Spoken Sinhala. Colombo.  [several new editions].
  • Zubair, Cala Ann (2015). „Sexual violence and the creation of an empowered female voice”. Gender and Language. 9 (2): 279—317. doi:10.1558/genl.v9i2.17909.  (Article on the use of slang amongst Sinhalese Raggers.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]