Сируш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сируш
Sirrush.jpg
Група криптид
Подгрупа Живи диносаур
Илустрација.
приказ бога Мардука и његовог "змаја" (Сируша) - отисак са вавилонског ратног печата
Илустрација.
Сируш приказан на поштанској марки из Источне Њемачке (из 1966. године

Сируш (енгл. Sirrush) је биће из митологије које је осликано на "Иштариној капији" из Бабилона у 6 вијеку п. н. е..

Поријекло и значење назива[уреди]

Назив Мušḫuššu долази из Акадског језика и означава номинатив за Сумерски назив Мušḫus што у преводу значи "црвенкаста змија" или "жестока змија"[1], али такође значи и "раскошна змија" или "сјајна змија"[2].

Други називи[уреди]

Знан је још под именом Сирушу (енгл. Sirrušu) (пише се оригинално: Мušḫuššu).

Опис криптида[уреди]

Ово биће је описано у митологији као хибридна животиња: животиња је змај са крљуштавом кожом, са задњим ногама од орла а предњим од мачке, има дуг врат и реп, змијски језик, један рог на глави и кријесту.

У астрономији[уреди]

Сазвјежђе Хидре, које је у бабилонској астрономији знано под именом Muldmuš (змија)[3], је представљало змију са предњим ногама лава, без задњи ногу и са главом Сируша[4][5]. Ово чудовиште је такође инспирирало Грке да у својој митологији створе биће знано као Лернејска хидра, које је касније постало једна од основа за модерни приказ Хидре.

У Библији и митологији[уреди]

Илустрација.
бог Бел, Данијел и "змај" (Сируш)

Сируш је једна од свети животиња бога Мардука и његовог сина Набуа у Новом Бабилонском царству. Мардук је преотео Сируша од акадског бога Тишпаха, локалног бога града Ешнуна.[6]

У причи "Бел и змај", из Деутероканонске књиге, појављује се Сируш. У причи се помињу свештеник и "велики змај" (или "велика змија" у неким преводима) који бораве у храму бога Бела (бога којег поштује цар Набукодоносор II), којем се клањају и поштују га Бабилонци. У "Књизи о Данијелу", протагонист приче пророк Данијел се суочава са "змајем" из храма, којег на крају он отрује и убије.

Сируш приказан на Иштариној капији[уреди]

У криптозоологији[уреди]

Њемачки археолог Роберт Колдбеј, који је открио "Иштарину капију" 1902. године, је био сматрао да су Сируши који су осликани на "Иштариној капији" стварне животиње. Он је тврдио да су се у Бабилонској умјетности описи митолошки бића са временом драстично промјенили, док су описи стврни животиња остали исти (што је случај са Сирушом). Такође је примјетио да су Сируши осликани заједно са лавом и "римијем" (енгл. rimi) (туром - врстом говеда која је живјела на подручју Европе, Африке и Азије од леденог доба до Средњег вјека кад су је људи истијебили), што га је навело до закључка да су Бабилинци познавали ове животиње. Опис предњи ногу Сируша, које наликују на мачије, се Колдвеју чинио врло неприкладан и он је сумљао да је овај опис можда нетачан. Како год, 1918. године он је предложио своје мишљење да је Сируш врста диносаура из групе Орнитопода. Такође постоје и бабилонски записи у којима се наводи да су Сируше и остале животиње (лавове, римије, ...) донијели у Бабилон са своји путовања из Африке (што значи да је Сируш можда афричка врста "живи диносаура").

Могуће објашњење/Научни став о овом криптиду[уреди]

Своје теорије о томе шта је Сируш су презентовали многи научници, као што су Адријен Мајор и Бернард Хувелманс.[7] Вили Леј је у књизи "Егзотична зоологија" навео да је Сируш можда врста изумрли жирафа које су живјеле и у Африци и Азији.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Costello, Peter (1974). In Search of Lake Monsters. 
  • Jerome Clark (1993). Unexplained! 347 Strange Sightings, Incredible Occurrences, and Puzzling Physical Phenomena. Detroit: Visible Ink Press.
  • Bernard Heuvelmans (1958). On The Track Of Unknown Animals. New York: Hill and Wang.
  • Willy Ley (1959). Exotic Zoology. New York: Viking Press.
  • Shuker, Karl (1995). In Search of Prehistoric Survivors. London: Blandford. ISBN 0-7137-2469-2. 
  • Sjögren, Bengt (1980). Berömda vidunder. Settern. ISBN 91-7586-023-6. 
  • J. Black & A. Green, Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia, 1992.
  • Cuneiform Monographs 1: Mesopotamian Protective Spirits, The ritual texts. F.A.M. Wiggermann
  • Helmut Freydank u.a.: Lexikon Alter Orient. Ägypten * Indien * China * Vorderasien, VMA-Verlag, Wiesbaden. 1997. ISBN 3-928127-40-3.
  • Brigitte Groneberg: Die Götter des Zweistromlandes. Kulte, Mythen, Epen, Artemis & Winkler, Stuttgart. 2004. ISBN 3-7608-2306-8.
  • W. G. Lambert: The History of the muš-ḫuš in Ancient Mesopotamia. In: P. Borgeaud (Hrsg.), L'animal, l'homme, le dieu dans le proche orient ancien. Leuven, Editions Peeters 89-92, 1984./1985.
  • F. A. M. Wiggermann: Tišpak, his Seal, and the Dragon mušḫušḫu. In: O. Haex et al. (Hrsg.), To the Euphrates and Beyond: Archaeological Studies in Honour of Maurits N. van Loon. Rotterdam, Balkema, 1989.
  • Dietz-Otto Edzard u.a.: Reallexikon der Assyriologie und Vorderasiatischen Archäologie, Bd. 1, de Gruyter, Berlin. 1993. ISBN 3-11-004451-X. стр. 120.

Референце[уреди]

  1. „The Electronic Text Corpus of Sumerian Literature”. Etcsl.orinst.ox.ac.uk. 19. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2014. 
  2. Costello, Peter (1974). In Search of Lake Monsters. 
  3. The Assyrian Dictionary, vol. 10 part II. стр. 270.
  4. F.A.M. Wiggerman,Snake Gods”
  5. E. Weidner, Gestirn-Darstellungen auf Babylonischen Tontafeln (1967) Plates IX-X
  6. P. Bienkowski, Alan Ralph Millard, Dictionary of the Ancient Near East. University of Pennsylvania Press. (2000). стр. 189.
  7. Mysterious creatures: a guide to cryptozoology, Volume 1, George M. Eberhart, ABC-CLIO, (2002). стр. 2003