Скуминов синдром
| Скуминов синдром | |
|---|---|
 | |
| Виктор Скумин, 2020. | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија, cardiac surgery |
| МКБ-10 | F48.8 |
Скуминов синдром је патолошко стање које се може јавити код пацијената након имплантације механичког срчаног вентила, у виду ирационалног страха (анксиозности), поремећаја спавања (несанице) па све до депресије.[2]
Скуминов синдром треба схватити као посебну нозолошку форму, која има етиопатогенезу својствену само њему и карактеристичну клиничку слику. То захтева специфичан приступ лечењу и превенцији ове болести. Правовремена дијагностика, терапија и превенција могу побољшати здравствени статус ове категорије болесника, побољшати им квалитет живота, ефикасност рехабилитације и социјалну и радну адаптацију.[3]
Назив
[уреди | уреди извор]Синдром је добио назив према руском психијатру Виктору Скумину, који је први проучавао и описао ову болест 1978. години, као — рус. Кардиопротезный психопатологический синдром.[4][5]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Скуминов синдром повезан са механички вентил срца и манифестује ирационалан страх, анксиозност, депресија и поремећај сна.[6] Овај синдром често праћена астенией.[7]
Ален Карпентье – члан Француске академије наука, и руководилац одељења за кардиоваскуларну хирургију Европске болнице име Жорж Помпиду у Паризу, – верује, што Скуминов синдром развија код четвртине пацијената са вештачком срдачно вентилом. Могуће је да је сличан проблем се јавља приликом обављања послова на спровођењу вештачког срца.[8][9]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничку слику код Скуминовог синдромима карактеришу следећи специфични знаци, симптоми и облици понашања:
- Након операције размишљање и понашање пацијента са уграђеним срћаним имплантатом се мења, јер он своје размишљање и понашање фокусира на рад протезе.[10]
- Јављају се необични субјективни осећаји везани за тад срца, повезани са опсесивним страхом од могући застој у раду вештачких залистака и/или њиховог одвајање од срчаног мишића.
- Све више се коид пацијента развија депресивно расположење, осећај узнемирености и безнађа изазвано непрекидним размишљањем о томе — како живети са комадом гвожђа у срцу, или са протезом у мотору живота.[11]
- Поремећај спавања. Специфични поремећаји спавања уочени су у 79,6% случајева, јер ноћу, због „куцања” вештачких вентила, пацијенти нису у стању да заспу, и „присиљени” су да проведе сате слушајући своје срце, броје екстрасистоле и покушавају да уоче и најмање промене у ритму и шумовима имплантата. Међутим током дана, изморени несаниоцом, као и у наизглед неповољним бучним срединама, они могу спавати чврсто, јер због буке не чују рад срца.
- Неуровегетативне сметње, доминирају у неуролошком статусу — у виду бола у соларном плексусу и зонама каротидних артерија, артеријске хипотензије итд.[12]
- У најтежим случајевима, код таквих пацијената могуће су суицидалне идеје.
Због свега наведеног, како би заштитили своје срце и уграђени имплантат, пацијенти имају тенденцију да се несвесно штите од најмањих физичких и психо-емоционалних стресова, и у свој живот често уводе неадекватан режим живота пун сопствених ограничења. Избегавају пешачење, физикалну терапију, и друга одговарајућа оптерећења, верујући да ће тако спречити прерано трошење уграђеног имплантата, и евентуални отказ његове функције.[13]
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија овог облика психопатолошких поремећаја треба да се спроведи заједно са другим куративним рехабилитационим мерама које се примењују у оквиру главне болести срца.[14] Структура психотерапијске помоћи, према В.А.Скумину, обухвата четири фазе:[15]
- Припремну терапију. Како припремни период траје шест до дванаест дана, облик ове терапије обухвата — процену менталног стања, успостављање психотерапијског контакта и психолошку припрему за имплантацију механичког срчаног вентила.
- Седативну мобилизацију.
- Активни период психијатријске адаптације.
- Подржавајућу или корективну психотерапију.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kostrzewa, B; Rybak, Z (2013). „[History, present and future of biomaterials used for artificial heart valves].”. Polimery w medycynie. 43 (3): 183—9. PMID 24377185.
- ^ Бобина Л.А. Синдром Скумина как нозологическая форма.//К Здоровью через Культуру. — 2010. — №18. — С. 22-36.
- ^ Филатов А.Т., Скумин В.А. Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. — Киев: Здоровье, 1985. — 72 с
- ^ Скумин В.А. Непсихотические нарушения психики у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции.//Журнал невропатологии и психиатрии им.С.С.Корсакова. — 1982. — Вып.11. — C. 1730-1735.
- ^ „Синдром Скумина” [Skumin syndrome]. kult-zdor.ru. Приступљено 8. 6. 2017.
- ^ Петухов, Сергеј (2014). „Почему останавливаются искусственные сердца”. Москва: РИА Новости:. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Ruzza, Andrea. « Nonpsychotic mental disorder after open heart surgery »[мртва веза] Asian Cardiovascular and Thoracic Annals (2014)
- ^ „About artificial heart”. Heart For Your Soul. Архивирано из оригинала 19. 6. 2012. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Bizunkov, A. „Зачем человеку сердце” [What for a man need a heart]. Medvestnik.by. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Скумин В.А. Состояние интеллектуально-мнестических функций у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции. – В кн.: Первый съезд кардиологов УССР. – Киев, 1978, с 288.
- ^ Clinical picture У: Lyudmila Bobbin (Moscow) Skumin syndrome as the nosologic form Приступљено 24.6.2019.
- ^ Скумин В.А. Вегетативные нарушения в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Центральная регуляция вегетативных функций. Тбилиси, 1980, с. 41 — 42.
- ^ Скумин В.А. Психическое и соматическое в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Клиника, диагностика, лечение нейрогенных соматических заболеваний. Пермь, 1981, с. 194 -195.
- ^ Rodolphe Oppenheimer. „Qu'est ce que Syndrome de Skoumine?”. psy-92.net. Приступљено 27. 3. 2021.
- ^ Скумин В.А. (1980). Психотерапия и психопрофилактика в системе реабилитации больных с протезами клапанов сердца. Методические рекомендации. Кијев: Министерство здравоохранения УССР. стр. 16. Приступљено 25. 6. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бендет, Я. A.; Морозов, С. M.; Скумин, В. A. (1980). Психологические аспекты реабилитации больных после хирургического лечения пороков сердца [Psychological aspects of the rehabilitation of patients after the surgical treatment of heart defects]. Кардиология. 20 (6): 45—51. OCLC 114137678. PMID 7392405. Приступљено 24. 6. 2019.
- Бобина Л. А. (2010). „Синдром Скумина как нозологическая форма” [The Skumin syndrome as a nosological form]. К Здоровью через Культуру. 18: 22—36. ISSN 0204-3440. Приступљено 23. 6. 2019.А
- Филатов, A. Т.; Скумин, В. А. (1985). Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. Киев: Здоровье (Библиотека практического врача. Психиатрия). стр. 72. Приступљено 23. 6. 2019.
- Skumin, V. A. (1982). „Непсихотические нарушения психики у больных с приобретенными пороками сердца до и после операции” [Nonpsychotic mental disorders in patients with acquired heart defects before and after surgery]. Журнал неврологии и психиатрии им. С. С. Корсакова. 82 (11): 1305. OCLC 112979417. PMID 6758444. Приступљено 23. 6. 2019.
- Скумин, В. A. (1979). „Роль медицинской сестры в медико-психологической реабилитации больных с искусственными клапанами сердца” [Nurse's role in medico-psychological rehabilitation of patients with artificial heart valves]. Медицинская сестра. 9: 44—45. Приступљено 23. 6. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Скуминов синдром” [Syndrome de Skoumine]. wikimonde.com. Приступљено 23. 6. 2019.
- „Скуминов синдром” [Skumin syndrome]. psychology.wikia.org. Приступљено 24. 6. 2019.
- „Скуминов синдром” [Синдром Скумина как нозологическая форма]. biblmdkz.ru. Приступљено 12. 10. 2021.
Видео
[уреди | уреди извор]- „Кардиопротезный психопатологический синдром”. youtube.com. Приступљено 15. 9. 2023.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
