Виктор Скумин

С Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Скумин
Скумін Віктор Андрійович 01.jpg
Виктор Скумин и Људмила Бобина у Киjеву у 2016.
Рођење(1948-08-30)30. август 1948.(73 год.)
Пензенска област, Руска СФСР,,  СССР
Држављанство Русија
Пољефилозофија, психологија, медицина
ШколаХарковски национални медициски универзитет
Познат поСкуминљев синдром

Виктор Скумин (рус. Ви́ктор Андре́евич Скумин; 30. август 1948, Пензенска област) руски је писац, филозоф, научник и један од највећих психијатара 20. века.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Виктор Скумин је рођен 30. августа 1948. године у Пензенска област, која се лежи на реци Волга у јужном делу Источноевропске равнице. Одмах након рођења Виктора породица се преселила у град Казањ, налази се на истоку европском делу Руске Федерације, на ушћу реке Казањка у реке Волге.[3]

Отац Скумин Андреј Никифорович је био официр МГБ СССР и ветеран Великог отаџбинског рата.[4]

Студирао у Харкову у медицинском универзитету. У 1968. години, када је он још био студент, он је предложио да термин "Култура здравље"[5]

Године 1980, је добио посао професора на Медицинској академији и био на овој позицији наредних 10 година.[6]

Од 1990. године Скумин радио је као професор психологије и педагогије, професор физичког васпитања и здравог начина живота у Харков државне академије културе.[6]

Од 1994. године ради председник Међународног јавног покрета "За здравље кроз културу" у Москви.[4]

Виктор Скумин у браку (1984. године) на Људмила Бобина. Они имају два сина — Андреј, Максим и унуку Алиса.

Дела[уреди | уреди извор]

Научне области које су биле бредмет интересовавања и истраживања Виктора Скумина су: филозофија, психологија, психијатрија.[7]

У 1978. години описао Скуминљев синдром.[8][9]

Он је створио нову интегралне научне дисциплине, коју је назвао Култура Здравље.[10] Настава Скумина о култури здравље ослања на филозофију рерихизма и руског космизма. Он тврди да је култура здравље ће играти важну улогу у стварању људског духовног друштва у Сунчевом систему.[11]

У свом плодоносном и вишедеценијском раду Виктор Скумин је објавио више од 300 научних радова међу којима је било приручника, уџбеника и монографија.

Он је писао књиге фантастике и текстове за неколико песама, од којих је највише познат химна "За здравље кроз културу".[12]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Psychologist Victor Skumin”. Pantheon.world. Приступљено 19. 3. 2022. 
  2. ^ Mariëlle Wijermars (11. 7. 2018). Memory Politics in Contemporary Russia: Television, Cinema and the State (PDF). стр. 117. ISBN 9781138543195. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 4. 9. 2021. Приступљено 19. 3. 2022. 
  3. ^ „Скумин Виктор Андреевич” [Skumin Victor Andreevich]. famous-birthdays.ru. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2018. Приступљено 5. 8. 2016. 
  4. ^ а б „Профессор В. А. Скумин”. kult-zdor.ru. Приступљено 9. 10. 2017. 
  5. ^ „The Selebrity Info: Victor Skumin”. thecelebrityinfo.com. Приступљено 10. 10. 2021. 
  6. ^ а б „Victor Skumin”. biblmdkz.ru. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2016. Приступљено 24. 9. 2015. 
  7. ^ „Skumin”. Yale University Library. Приступљено 30. 3. 2019. 
  8. ^ Ruzza, Andrea (16. 10. 2013). „Nonpsychotic mental disorder after open heart surgery”. en:Asian Cardiovascular and Thoracic Annals. 22 (3): 374. PMID 24585929. S2CID 28990767. doi:10.1177/0218492313493427. Приступљено 19. 3. 2022. 
  9. ^ Bobina, L. A. (2010). „Синдром Скумина как нозологическая форма” [The Skumin syndrome as a nosological form]. To Health Via Culture. 18: 22—36. ISSN 0204-3440. OCLC 70966742. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2021. Приступљено 19. 3. 2022. 
  10. ^ Грибок Н. Н. Существенная характеристика культуры здоровья студентов специальной медицинской группы
  11. ^ Art works by Russian cosmism painter XX – XXI ct. Catalogue of exhibition 2013. Roerich museum. 2013. Приступљено 7. 8. 2016. 
  12. ^ Victor Skumin. Anthem "To Health via Culture." на сајту YouTube
  13. ^ „Сборная России по медицине”. medportal.ru. Приступљено 18. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]