Скуминљев синдром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Скуминљев синдром
Victor Skumin, New Arbat Avenue.jpg
Виктор Скумин, Москва, 2017.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија, cardiac surgery
ICD-10F48.8
Различите врсте вештачког вентила срца[1]

Скуминљев синдром или Скуминов синдром је патолошко стање које се може јавити код пацијената након имплантације механичког срчаног вентила, у виду ирационалног страха (анксиозности), поремећаја спавања (несанице) па све до депресије.[2]

Скуминљев синдром треба схватити као посебну нозолошку форму, која има етиопатогенезу својствену само њему и карактеристичну клиничку слику. То захтева специфичан приступ лечењу и превенцији ове болести. Правовремена дијагностика, терапија и превенција могу побољшати здравствени статус ове категорије болесника, побољшати им квалитет живота, ефикасност рехабилитације и социјалну и радну адаптацију.[3]

Назив[уреди]

Синдром је добио назив према руском психијатру Виктору Скумину, који је први проучавао и описао ову болест 1978. години, као — рус. Кардиопротезный психопатологический синдром.[4][5]

Етиологија[уреди]

Скуминљев синдром повезан са механички вентил срца и манифестује ирационалан страх, анксиозност, депресија и поремећај сна.[6] Овај синдром често праћена астенией.[7]

Ален Карпентье – члан Француске академије наука, и руководилац одељења за кардиоваскуларну хирургију Европске болнице име Жорж Помпиду у Паризу, – верује, што Скуминов синдром развија код четвртине пацијената са вештачком срдачно вентилом. Могуће је да је сличан проблем се јавља приликом обављања послова на спровођењу вештачког срца.[8][9]

Клиничка слика[уреди]

Клиничку слику код Скуминљевог синдромима карактеришу следећи специфични знаци, симптоми и облици понашања:

  • Након операције размишљање и понашање пацијента са уграђеним срћаним имплантатом се мења, јер он своје размишљање и понашање фокусира на рад протезе.[10]
  • Јављају се необични субјективни осећаји везани за тад срца, повезани са опсесивним страхом од могући застој у раду вештачких залистака и/или њиховог одвајање од срчаног мишића.
  • Све више се коид пацијента развија депресивно расположење, осећај узнемирености и безнађа изазвано непрекидним размишљањем о томе — како живети са комадом гвожђа у срцу, или са протезом у мотору живота.[11]
  • Поремећај спавања. Специфични поремећаји спавања уочени су у 79,6% случајева, јер ноћу, због „куцања” вештачких вентила, пацијенти нису у стању да заспу, и „присиљени” су да проведе сате слушајући своје срце, броје екстрасистоле и покушавају да уоче и најмање промене у ритму и шумовима имплантата. Међутим током дана, изморени несаниоцом, као и у наизглед неповољним бучним срединама, они могу спавати чврсто, јер због буке не чују рад срца.
  • Неуровегетативне сметње, доминирају у неуролошком статусу — у виду бола у соларном плексусу и зонама каротидних артерија, артеријске хипотензије итд.[12]
  • У најтежим случајевима, код таквих пацијената могуће су суицидалне идеје.

Због свега наведеног, како би заштитили своје срце и уграђени имплантат, пацијенти имају тенденцију да се несвесно штите од најмањих физичких и психо-емоционалних стресова, и у свој живот често уводе неадекватан режим живота пун сопствених ограничења. Избегавају пешачење, физикалну терапију, и друга одговарајућа оптерећења, верујући да ће тако спречити прерано трошење уграђеног имплантата, и евентуални отказ његове функције.[13]

Терапија[уреди]

Терапија овог облика психопатолошких поремећаја треба да се спроведи заједно са другим куративним рехабилитационим мерама које се примењују у оквиру главне болести срца.[14]

Структура психотерапијске помоћи, према В.А.Скумину, обухвата четири фазе:

  • Припремну терапију. Како припремни период траје шест до дванаест дана, облик ове терапије обухвата — процену менталног стања, успостављање психотерапијског контакта и психолошку припрему за имплантацију механичког срчаног вентила.
  • Седативну мобилизацију.
  • Активни период психијатријске адаптације.
  • Подржавајућу или корективну психотерапију.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Kostrzewa, B; Rybak, Z (2013). „[History, present and future of biomaterials used for artificial heart valves].”. Polimery w medycynie. 43 (3): 183—9. PMID 24377185. 
  2. ^ Бобина Л.А. Синдром Скумина как нозологическая форма.//К Здоровью через Культуру. — 2010. — №18. — С. 22-36.
  3. ^ Филатов А.Т., Скумин В.А. Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. — Киев: Здоровье, 1985. — 72 с
  4. ^ Скумин В.А. Непсихотические нарушения психики у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции.//Журнал невропатологии и психиатрии им.С.С.Корсакова. — 1982. — Вып.11. — C. 1730-1735.
  5. ^ „Синдром Скумина” [Skumin syndrome]. kult-zdor.ru. Приступљено 8. 6. 2017. 
  6. ^ Петухов, Сергеј (2014). „Почему останавливаются искусственные сердца”. Москва: РИА Новости:. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 7. 8. 2016. 
  7. ^ Ruzza, Andrea. « Nonpsychotic mental disorder after open heart surgery » Asian Cardiovascular and Thoracic Annals (2014)
  8. ^ „About artificial heart”. Heart For Your Soul. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2012. Приступљено 07. 08. 2016. 
  9. ^ Bizunkov, A. „Зачем человеку сердце” [What for a man need a heart]. Medvestnik.by. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2014. Приступљено 7. 8. 2016. 
  10. ^ Скумин В.А. Состояние интеллектуально-мнестических функций у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции. – В кн.: Первый съезд кардиологов УССР. – Киев, 1978, с 288.
  11. ^ Clinical picture У: Lyudmila Bobbin (Moscow) Skumin syndrome as the nosologic form Приступљено 24.6.2019.
  12. ^ Скумин В.А. Вегетативные нарушения в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Центральная регуляция вегетативных функций. Тбилиси, 1980, с. 41 — 42.
  13. ^ Скумин В.А. Психическое и соматическое в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Клиника, диагностика, лечение нейрогенных соматических заболеваний. Пермь, 1981, с. 194 -195.
  14. ^ Скумин В.А. (1980). Психотерапия и психопрофилактика в системе реабилитации больных с протезами клапанов сердца. Методические рекомендации. Киjев: Министерство здравоохранения УССР. стр. 16. Приступљено 25. 6. 2019. 

Литература[уреди]

  1. Бендет, Я. A.; Морозов, С. M.; Скумин, В. A. (1980). Психологические аспекты реабилитации больных после хирургического лечения пороков сердца [Psychological aspects of the rehabilitation of patients after the surgical treatment of heart defects]. Кардиология. 20 (6): 45—51. OCLC 114137678. PMID 7392405. Приступљено 24. 06. 2019. 
  2. Бобина Л. А. (2010). „Синдром Скумина как нозологическая форма” [The Skumin syndrome as a nosological form]. К Здоровью через Культуру. 18: 22—36. ISSN 0204-3440. Приступљено 23. 06. 2019. А
  3. Филатов, A. Т.; Скумин, В. А. (1985). Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. Киев: Здоровье (Библиотека практического врача. Психиатрия). стр. 72. Приступљено 23. 06. 2019. 
  4. Skumin, V. A. (1982). „Непсихотические нарушения психики у больных с приобретенными пороками сердца до и после операции” [Nonpsychotic mental disorders in patients with acquired heart defects before and after surgery]. Журнал неврологии и психиатрии им. С. С. Корсакова. 82 (11): 1305. OCLC 112979417. PMID 6758444. Приступљено 23. 06. 2019. 
  5. Скумин, В. A. (1979). „Роль медицинской сестры в медико-психологической реабилитации больных с искусственными клапанами сердца” [Nurse's role in medico-psychological rehabilitation of patients with artificial heart valves]. Медицинская сестра. 9: 44—45. Приступљено 23. 06. 2019. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).