Славка Атанасијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Славка Атанасијевић

Slavka Atanasijevic.jpg

Информације
Датум рођења (1850-11-02)2. новембар 1850.
Место рођења Осијек (Аустроугарска)
Датум смрти децембар 1897.(1897-12-00) (47 год.)
Место смрти Беч (Аустроугарска)
Дела

Славка (Алојзија) Атанасијевић (Осијек, 2. новембар 1850. — Беч, децембар 1897) била је српска пијанисткиња и композиторка.

Биографија[уреди]

Породица Атанасијевић је цинцарског порекла и била је у сродству с породицом Карамата из Земуна. Славка је кћерка осјечког лекара и културног радника Василија Атанасијевића (Бешеново, Срем, 1795 – Осијек, 1877), сарадника и пријатеља Вука Караџића. Мајка Персида пл. Дука била је из Арада. Сестра Марија (Осијек, 1842 – Сомбор, 1891), удата Веселиновић, била је сликарка. Славка и Марија су имале још три брата и две сестре. Сви су били образовани.

Од детињства је стицала опште и музичко образовање под очевим надзором. Учила је углавном приватно, код цењених осјечких педагога: природне науке код др Живка Вукасовића (1829–1874), зоолога и ентомолога, редовног члана Југославенске академије знаности и умјетности, цртање код сликара Хуга Конрада фон Хецендорфа (1807–1869) и др. Поред матерњег, говорила је немачки, француски и мађарски језик.

Музику је учила приватно у Осијеку: соло певање код Ивана Непомука Хумла (1820–1896), виолину код Теодора Махулке (1848–1920), хоровође Хрватског певачког друштва Липа, а клавир код Ђуре Тришлера. Усавршавање у клавиру продужила је самостално и на студијама у Бечу. Била је изванредан аутодидакт, те је композицију савладала преко познатог уџбеника Адолфа Бернхарда Маркса (1795–1866), Наука о музичкој композицији: пракса и теорија (Die Lehre von der musikalischen Komposition praktisch-theoretisch, I–IV, 1837–1847).

Почела је да концертира 1874. године, на друштвеним и добротворним приредбама. Изводила је туђа, популарна, као и своја дела. Наступала је у Сомбору, Осијеку (с Хрватским певачким друштвом Липа), Новом Саду, Суботици, Загребу, Пешти, Грацу и Бечу. Свирала је и у аустријским бањама (Бад Аусе, Бад Глајхенберг, Карлзбад, Маријенбад, Бад Ишл). Из јавног живота повукла се 1882, после несрећне удаје за пољског сликара Анджеја Еугењуша Квајтковског, катастарског пристава и геометра у Босни.

Као пијанисткиња и композиторка доживела је признања оновремених педагога, уметника и критичара (Фрањо Кухач, Антун Шварц и др). Почела је да компонује још у најранијој младости. Познате су само три њене клавирске композиције. То су варијације и фантазије на народне и градске мелодије. Музичка критика и историографија запазиле су у њеним делима утицај бриљантног, виртуозног салонског стила Александра Драјшока и Франца Листа.

Њена музичка заоставштина није сачувана у целости, а налази се у архиву Хрватског певачког друштва Липа у Осијеку. У Архиву Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу похрањена је биографска грађа коју је Фрањо Кухач прикупио за свој необјављени Biografski i muzikografski slovnik.

Значајна дела[уреди]

Клавирске композиције[уреди]

  • Na te mislim. Fantasie de Concert, pour Piano-Forte, op. 1. Lith. Anst. V. Engelmann & Mühlberg, Leipzig s. a. стр. 3–15, 40; друго издање: Наклада Краљ. Свеуч. Књижаре Фр. Жупана (Ст. Кугли), књижаре Л. Хартмана, Загреб б. г.
  • Ustaj, ustaj, mili rode, i duboki san svoj stresi. Chansonette Slave. Variée pour le piano, op. 2. Lith. de Engelmann et Mühlberg, Leipzig s. a., str. 3–13, 40.
  • Reflets du printemps. Polka Caprice pour Piano, op. 6. Lith. de Engelmann & Mühlberg, Leipzig s. a., str. 2–9, 40.

Нотна издања[уреди]

  • Из новосадских салона. Албум салонских игара за клавир. Приредила Маријана Кокановић. Матица српска, Нови Сад 2010: „Одсјаји пролећа“ / „Reflets du printemps“ (Polka Caprice), op. 6, pp. 34–42, коментари приређивача на pp. 7, 10–11, 13, 14, 17–18, 20. и 33.

Дискографија[уреди]

  • Одблесци пролећа, Polka caprice, оп. 6; На те мислим. Концертна фантазија на тему српске популарне песме, оп. 1, на компакт-диску: Српска клавирска музика. У част дама романтичне епохе, Јасмина Јанковић, клавир. Издавач: Коло српских сестара, Београд 2008; друго издање: 2011.

Литература[уреди]

  • St. Ma. (Stanislav Marijanović), Atanasijević, Slavka (Aloysia), u Hrvatski biografski leksikon, knj. 1 (A – Bi), gl. ur. Nikica Kolumbić, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb (1983). стр. 261; (Nepotpisano),
  • Atanasijević, Slavka (Aloysia), u Leksikon jugoslavenske muzike, knj. I (A – Ma), gl. ur. Krešimir Kovačević, Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb (1984). стр. 23;
  • Miroslava Hadžihusejnović-Valašek, Srpski muzičari u Kuhačevom Biografskom slovniku, у Корнелије Станковић и његово доба, зборник радова, ур. Димитрије Стефановић, Српска академија наука и уметности (Научни скупови, књ. XXIV, Одељење ликовне и музичке уметности, књ. 1) – Музиколошки институт САНУ, Београд 1985, pp. 259–286;
  • Ђорђе Перић, Жене композитори у српској музичкој библиографији, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад 1994, бр. 14, pp. 183–188;
  • Александар Васић, Атанасијевић, Славка Алојзија, у Српски биографски речник, књ. I (А – Б), гл. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић и Чедомир Попов, Матица српска, Нови Сад 2004, pp. 298–299;
  • Драгана Јеремић-Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841–1914), Матица српска, Нови Сад 2006;
  • Маријана Кокановић, Игре и маршеви у српској клавирској музици XIX века. Културна повезаност у јавном и приватном животу (необјављена магистарска теза одбрањена 2008. на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду, ментор: др Даница Петровић; примерак тезе у Библиотеци Академије уметности у Новом Саду), pp. 42, 43, 132. и 135;
  • Маријана Кокановић, Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у XIX веку (необјављена докторска дисертација предата 2011. Академији уметности Универзитета у Новом Саду, Катедра за музикологију и етномузикологију, ментор: др Даница Петровић; примерак дисертације у Библиотеци Академије уметности у Новом Саду), pp. 49, 50, 71, 72, 73, 95, 138, 139, 146. и 147.