Слободан Љубичић
| Слободан Љубичић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. октобар 1955. |
| Место рођења | Крушевац, ФНР Југославија |
| Рад | |
| Битне улоге | Убице мог оца — разредни Љубав испод златног бора — Момчило Бележница професора Мишковића — командир Лукић Недовршена симфонија — Густав Малер |
| Веза до IMDb-а | |
Слободан Љубичић (Крушевац, 9. октобар 1955) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Љубичић је рођен 9. октобра 1955. године у Крушевцу, где је и живео са бабом и дедом, јер је његова мајка Љиљана Љубичић била глумица у ужичком позоришту од 1954. до 1961. године. Љубичић је био аутомеханичар није волео глуму али је стицајем околности у Вршачком позоришту био потребан велики број статиста за представу Зона Замфирова и прихватио је понуду редитеља и управника Милована Новчића. Рад у позоришту наставио је играјући различите аматерске представе да би професионалну глумачку каријеру почео је у Позоришту Тимочке Крајине у Зајечару 1971. године. Стални је члан Народног позоришта у Ужицу од 1987. године где је стекао статус Првака драме. За свој рад добио је бројне награде и признања.[2] Његов син Бранислав Љубичић и ћерка Даница Љубичић су позоришни глумци[3] Остварио је неколико споредних улога у филмовима и телевизијским серијама од којих су најзапаженије Краљевски воз, Срећни људи и Ургентни центар.
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970.-те | |||
| 1979. | Освајање слободе | Раде | |
| 1980.-те | |||
| 1981. | Краљевски воз | Чита | |
| 1983. | Тимочка буна | ||
| 1990.-те | |||
| 1991. | Ноћ у кући моје мајке | Милиционер | |
| 1993. | Срећни људи | Вулетов колега | |
| 1995. | Исидора (ТВ филм) | ||
| 1998. | Недовршена симфонија (ТВ филм) | Густав | |
| 2002.-те | |||
| 2004. | Пљачка Трећег рајха | Возач | |
| 2005. | М(ј)ешовити брак | Тренер | |
| 2007. | Љубав, навика, паника | Обрен | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Бели анђео | Никола Средић | |
| 2012. | Не газите туђе снове | Професор географије | |
| 2013. | Равна Гора (ТВ серија) | Жандар | |
| 2015. | За краља и отаџбину | Жандар | |
| 2014−2018. | Ургентни центар | Јова | |
| 2020.-те | |||
| 2020. | Отац (филм) | ||
| 2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | сељак на Опленцу | |
| 2021. | Љубав испод златног бора | Момчило | |
| 2022. | Убице мог оца | Разредни | |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Народно позориште Ужице”. uzickopozoriste.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „За четири деценије рада 33 награде”. uzickanedelja.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „Krugovi kulture – emisija 3”. kolektivuzice.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Слободан Љубичић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Пејовић, Бранко (19. 10. 2020). „Нежни кротитељ публике”. Политика. Приступљено 20. 10. 2020.
