Пређи на садржај

Слободан Стојадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Стојадиновић
Слободан Стојадиновић
Лични подаци
Пуно имеСлободан Стојадиновић
Датум рођења(1948-05-02)2. мај 1948.
Место рођењаНиш, ФНР Југославија
Датум смрти11. април 2011.(2011-04-11) (62 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Слободан Стојадиновић (Ниш, 2. мај 1948Београд, 11. април 2011) био је српски песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Каменици, код Ниша, гимназију у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1979. где је живео до 1997. године. Уређивао је књижевност у „Панпублику“, „Научној књизи“, „Хипносу“, покренуо календар „Хипнос“, био члан редакције Српског књижевног гласника (19921997), покретач и главни и одговорни уредник часописа „Слава“, који је излазио у Нишу (20022004), а потом покретач и главни уредник „часописа за причу и приче о причама“ „Прича“ , од 2007. до смрти. Био је и уредник у неколико издавачких кућа у Београду.

Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству.

Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик.

Био је један од последњих српских боема песника.

Књиге песама

[уреди | уреди извор]
  • Временик, Ниш, 1973.
  • Темељник, Ниш, 1978.
  • Понорник, Београд, 1985.
  • Данајски дарови, Београд, 1987.
  • Карарука, Београд, 1990.
  • Чудеова певања, Београд, 1992.
  • Полицијски час, Београд, 1994.
  • Бројање до један, Београд, 1999.
  • Униније, Београд, 2002.
  • Можданик, Београд, 2003.
  • Распасана команда, Београд, 2006.
  • Крчанов блок, Београд, 2009.

Изабране песме

[уреди | уреди извор]
  • Il fuoco nero, на италијанском, Бари, 1992.
  • Песме, Ниш, 1996.
  • Данаиске дарове, на бугарском, Софија, 1996.
  • Рапсодија страха, Београд, 1998.
  • Бројање до један, Београд, 2010.

Приповетке

[уреди | уреди извор]
  • Кротитељи ваздуха, Ниш, 2000.
  • Невечерњи дан, Београд, 2007.

Антологије

[уреди | уреди извор]
  • Чегарски венац, Београд, 1996. и 2009.
  • Драинчева споменица, Београд, 1999.
  • Венац за Достојевског, Подгорица, 2005.
  • Споменица Бранислава Петровића, Београд, 2010.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Миодраг Перишић: Понорник Слободана Стојадиновића, у књизи „Понорник“, Београд, 1985.
  • Михајло Пантић: Спајање неспојивог, у књизи „Шум времена“, Нови Сад 1988.
  • Милентије Ђорђевић: Песнички чин као прометејство и субверзивност, у књизи „Баштина и баштиници“, Београд, 2003.
  • Горан Максимовић: Лирски простори Слободана Стојадиновића, поговор књизи „Бројање до један“, Београд, 2010.
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2011. стр. 435 - 436;

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]