Слободан Стојадиновић
Слободан Стојадиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Слободан Стојадиновић |
Датум рођења | 2. мај 1948. |
Место рођења | Ниш, ФНР Југославија |
Датум смрти | 11. април 2011.62 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Слободан Стојадиновић (Ниш, 2. мај 1948 — Београд, 11. април 2011) био је српски песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Каменици, код Ниша, гимназију у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1979. где је живео до 1997. године. Уређивао је књижевност у „Панпублику“, „Научној књизи“, „Хипносу“, покренуо календар „Хипнос“, био члан редакције Српског књижевног гласника (1992 – 1997), покретач и главни и одговорни уредник часописа „Слава“, који је излазио у Нишу (2002 – 2004), а потом покретач и главни уредник „часописа за причу и приче о причама“ „Прича“ , од 2007. до смрти. Био је и уредник у неколико издавачких кућа у Београду.
Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству.
Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик.
Био је један од последњих српских боема песника.
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда „Лазар Вучковић”, 1998.
- Награда „Драинац”, 2002.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Крчанов блок, 2010.
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге песама
[уреди | уреди извор]- Временик, Ниш, 1973.
- Темељник, Ниш, 1978.
- Понорник, Београд, 1985.
- Данајски дарови, Београд, 1987.
- Карарука, Београд, 1990.
- Чудеова певања, Београд, 1992.
- Полицијски час, Београд, 1994.
- Бројање до један, Београд, 1999.
- Униније, Београд, 2002.
- Можданик, Београд, 2003.
- Распасана команда, Београд, 2006.
- Крчанов блок, Београд, 2009.
Изабране песме
[уреди | уреди извор]- Il fuoco nero, на италијанском, Бари, 1992.
- Песме, Ниш, 1996.
- Данаиске дарове, на бугарском, Софија, 1996.
- Рапсодија страха, Београд, 1998.
- Бројање до један, Београд, 2010.
Приповетке
[уреди | уреди извор]- Кротитељи ваздуха, Ниш, 2000.
- Невечерњи дан, Београд, 2007.
Антологије
[уреди | уреди извор]- Чегарски венац, Београд, 1996. и 2009.
- Драинчева споменица, Београд, 1999.
- Венац за Достојевског, Подгорица, 2005.
- Споменица Бранислава Петровића, Београд, 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Миодраг Перишић: Понорник Слободана Стојадиновића, у књизи „Понорник“, Београд, 1985.
- Михајло Пантић: Спајање неспојивог, у књизи „Шум времена“, Нови Сад 1988.
- Милентије Ђорђевић: Песнички чин као прометејство и субверзивност, у књизи „Баштина и баштиници“, Београд, 2003.
- Горан Максимовић: Лирски простори Слободана Стојадиновића, поговор књизи „Бројање до један“, Београд, 2010.
- Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2011. стр. 435 - 436;
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вест о смрти Слободана Стојадиновића[мртва веза]
- https://web.archive.org/web/20190416124242/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Povelja/XXXIX_02/04/download_ser_cyr
- http://www.niscafe.com/vece-posveceno-slobodanu-stojadinovicu/
- https://www.bastabalkana.com/2016/06/nema-me-slobodan-stojadinovic-cude/
- http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/874698/preminuo-slobodan-stojadinovic-cude.html
- http://www.vranjenet.rs/pitanje-pesnika-stojadinovica-pisa-li-mozak/ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2019)