Снуди
| Језеро Снуди | |
|---|---|
 Детаљ са језера Снуди | |
| Локација | Браславски рејон |
| Координате | 55° 45′ С; 27° 03′ И / 55.75° С; 27.05° И |
| Земље басена |  Белорусија Витепска област |
| Макс. дужина | 8,8 km |
| Макс. ширина | 4,9 km |
| Површина | 22 km2 |
| Прос. дубина | 4,9 m |
| Макс. дубина | 16,5 m |
| Запремина | 0,107 km3 |
| Дужина обале1 | 34,4 km |
| Над. висина | 130 m |
| Острва | укупно 11 острва површине 1,6 км² |
  Језеро Снуди | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Снуди (рус. Снуды; блр. Снуды) језеро је у Браславском рејону Витепске области, на крајњем северозападу Републике Белорусије. Језеро је смештено на око 10 км северно од града Браслава, и на око 5 км западно од границе са Летонијом. Припада групацији Браславских језера и настало је на месту некадашњег терминалног басена.
Са површином од 22 км² друго је по величини међу Браславским језерима.
Физичке карактеристике[уреди | уреди извор]
Са површином од 22 км² друго је по величини међу Браславским језерима. Језеро се налази у пространој депресији која се пружа у правцу северозапад-југоисток. Обала је веома разуђена и препуна је бројних залива и ртова, а укупна дужина обалске линије износи око 35 километара. Дуж обале протежу се бројна пешчана узвишења моренског порекла, максималних висина до 30 метара.[1]
На самом језеру налази се 11 острва, укупне површине 1,6 км², а највећа су Турмос, Красногорка, Лакино и Липовец. Острва су грађена углавном од црвених глина и готово у целости су лишена вегетације. Просечна дубина јетзера Снуди је око 5 метара, а максимална дубина иде до 16,5 метара у југоисточном делу језера.
У језеро се улива 19 мањих водотока од којих већина током лета пресуши, а храни се такође водом из језера Северни Волосо са којим је повезан природним каналом.
Живи свет језера[уреди | уреди извор]
Захваљујући високом квалитету воде, језеро Снуди се одликује великом продукцијом биомасе. Најдоминантнији флористички елемент је језерска трска која је најраширенија дуж источних и југоисточних обала. Подводне биљке расту до дубина од 8 метара.
Једна од реликтних врста у језеру била је формација зоопланктона Limnocalanus macrurus чије присуство у језеру није доказано после 1972, вероватно као последица интензивне еутрофикације језера услед појачаних људских активности.
У језеру обитава преко 20 врста риба, а најбројније су шаран, штука, смуђ, лињак, европска белица и јегуља.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Блакітная кніга Беларусі. — Мн.:БелЭн, 1994.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Беларусь: Энцыклапедычны даведнік / Рэдкал.: Б. І. Сачанка і інш. — Мн.: БелЭн, 1995. — 800 с. — 5000 экз. —. ISBN 978-985-11-0026-8.
- Озера Белоруссии. О. Ф. Якушко и др. — Мн.: Ураджай, 1988.
