Социјална инклузија миграната (књига)
| Социјална инклузија миграната | |
|---|---|
 Корице књиге Социјална инклузија миграната, 2020. година | |
| Настанак и садржај | |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | истраживање |
| Издавање | |
| Датум | 2020. |
| Број страница | 86 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-80205-79-3 |
Социјална инклузија миграната : истраживање ставова према миграцијама и препоруке за смањење дискриминације су резултати истраживања чији су аутори Јована Бјекић, Маша Вукчевић Марковић, Наташа Тодоровић и Милутин Врачевић. Публикација је објављена 2020. године у издању Црвеног крста Србије у Београду.[1]
О књизи[уреди | уреди извор]
Истраживања под називом „Социјална инклузија миграната: истраживање ставова према миграцијама и препоруке за смањење дискриминације” је спровео Црвени крст Србије у партнерству са PIN (Psychosocial Innovation Network), а уз финансијску подршку Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и Норвешког Црвеног крста.[2]
Књига је настала као резултат истраживања које је имало за циљ да се стекне увид у мишљења становништва, пре свега у начин и механизме формирања мишшљења у локалним срединама у којима постоје прихватни центри за смештај миграната. Имало је и циљ да се испитају ставови према миграцијама и мигрантима, да се стекне сазнање на чему се базирају како позитивни тако и негативни ставови према њима. Због чега постоји страх, дистанца и негативан однос према мигрантима. На којим информацијама или уверењима почива тај однос.[3]
У овом истраживању је учествовало 304 испитаника (187 жена, 117 мушкарац, од 14 до 75 година) из шест градова: Београд, Шид, Кикинда, Сомбор, Суботица и Пирот.[4]
Резултати до којих је група аутора дошла истраживањем јесу да укупно 61% испитаника сматра да људи треба да имају право да избегну у друге земље, укључујући и Србију, како би побегли од рата и прогона, а 53% испитаних сматра да људи треба да имају право да се преселе у другу земљу, укључујући Србију, из економских разлога – тј. како би себи обезбедили бољи живот. Четвртина испитаника сматра да мигрантима треба омогућити да остану у Србији, уколико то желе, али да у томе не треба да им се пружа помоћ, док се петина испитаника залаже за политику затворених граница, односно да треба обезбедити границе те онемогућити мигранте да улазе у Србију. Књига садржи и препоруке које се односе на унапређење социјалне укључености избеглица и миграната и начине како кроз глобалну мрежу Црвени крст може да помогне у заговарању и смањењу дискриминације.[2]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следеће одељке:[4]
- Контекст: Мигрантска ситуација у Србији
- Методологија истраживања
- Резултати истраживања
- Програм радионица са младима
- Препоруке
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Socijalna inkluzija migranata”. plus.cobiss.net. Приступљено 21. 6. 2024.
- ^ а б „Predstavljeno istraživanje „Socijalna inkluzija migranata: istraživanje stavova prema migracijama i preporuke za smanjenje diskriminacije””. socijalnoukljucivanje.gov.rs. Приступљено 21. 6. 2024.
- ^ „SOCIJALNA inkluzija migranata: istraživanje stavova prema migracijama i preporuke za smanjenje diskriminacije”. redcross.org.rs. Приступљено 21. 6. 2024.
- ^ а б Бјекић, Јована; Вукчевић Марковић, Маша; Тодоровић, Наташа; Врачевић, Милутин (2020). Социјална инклузија миграната : истраживање ставова према миграцијама и препоруке за смањење дискриминације. Београд: Црвени крст Србије. стр. 3—7, 82—83. ISBN 978-86-80205-79-3.
