Пређи на садржај

Спомен-парк Револуције (Лесковац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Спомен-парк Револуције: централни конични споменик.

Спомен-парк „Револуције“ је меморијални парк, који се налази на источној падини узвишења Хисар[1] у граду Лесковцу. Комплекс је саграђен 1971. године, а његов аутор је архитекта Богдан Богдановић. Посвећен је борцима НОВЈ и жртвама фашизма из овог краја који су погинули током Другог светског рата.

Спомен-парк се састоји од три основне целине: церемонијални пут, простор са кенотафима/стећцима и симболична конична скулптура која се уздиже над амфитеатром.

Пут до спомен-простора дуг је 450 метара, а на његовом почетку стоји дрвени улаз изрезбарен по узору на локалну традиционалну архитектуру. Уз пут се на сваких 8 до 12 метара налази по један омањи крајпуташ. Комеморативни део спомен-парка састоји се од укупно 34 стећка који варирају од 1.2 до 2.2 м висине, од којих су на њих 14 исписана имена свих народних хероја из Лесковца и околине, на 3 значајни револуционари, а на преосталих 17 пали борци сахрањени у спомен-парку. Централни конични споменик је заправо кенотаф подигунут у част преко 1.000 палих бораца НОВЈ и жртава фашизма из Лесковца и околине. Споменик је међу локалним становништвом познат по именом „Богиња победе“, али га је сам Богдановић прозвао „Шумска богиња“; спомненик се састоји од 12 метара високог конуса на чијем врху стоји круна са које су висила четири орнамента (наушнице).[2]

Спомен-комплекс је свечано отворио Петар Стамболић 4. јула 1971. године.

Године 2009, у спомен-парк је укључен лапидаријум од двадесетак јеврејских надгробних споменика, сакупљених у ближој околини. Наиме, до Другог светског рата, у близини се налазило мало јеврејско гробље које су затим уништили нацисти.[2]

Спомен-парк Револуције у Лесковцу је 1992. године регистрован као Знаменито место.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Grad Leskovac, zvanicna prezentacija grada - Знаменитости[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2013. г. Приступљено 12. 01. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ а б в Lawler, Andrew (2013). The Memorial works of Bogdan Bogdanović: Their condition and situation as of 2012. стр. 74—75. Приступљено 22. 7. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]