Стари Београд (књига)
| Стари Београд: путописи, мемоари, кафане и механе | |
|---|---|
.jpg) Насловна страна издања из 2014. | |
| Настанак и садржај | |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | документарна литература |
| Издавање | |
| Датум | 2014. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-84077-50-1 |
Стари Београд: путописи, мемоари, кафане и механе је књига из 2014. године, објављена у издању издавачке куће "Етхос" из Београда. Уредник књиге је Дубравка Обрадовић.[1]
О делу[уреди | уреди извор]
Књига Стари Београд: путописи, мемоари, кафане и механе је књига о времену и једној од најзначајнијих година, 1830-ој, у новијој историји Београда. Те 1830-е Београдски пашалук званично је проглашен за вазалну кнежевину са наследним кнежевским достојанством, а Београд, главно место тога пашалука, ушао је у нови период своје историје.[2]
У књизи се налазе само они путописи и мемоари наших и страних аутора у којима се описује Београд у деветнаестом веку. Остатак текстова страних аутора се налазе у старијим преводима.[3]
О том времену и Београду, писали су Лазар Арсенијевић - Баталака, Димитрије Николајевић Бантиш-Каменски, Сретен Поповић, Јоаким Вујић, Ото Дубислав Пирх, Боа-л-Конт, Виљем Рихтер, Димитрије Маринковић, Милан Ђ.Милићевић, Стојан Новаковић, Ђорђе Малетић, Сигфрид Капер, Коста Н.Христић, Бранислав Нушић...[2]
Садржај[уреди | уреди извор]
Наслови и аутори одељака у књизи:[3]
- Лазар Арсенијевић-Баталка: Карађорђево освајање Београда 1806.
- Димитрије Николић Бантиш-Каменски: У Београду 1808.
- Лазар Арсенијевић-Баталка: Велика школа
- Сретен Поповић: Једна слика из 1813. године
- Јоаким Вијућ: У Београду 1826.
- Ото Дубислав Пирх: Београд 1829.
- Боа-л-Конт: Турци у Београду
- Сретен Л. Поповић: Путовање од Београда до Крагујевца 1834.
- Виљем Рихтер: Путовање кнеза Милоша од Крагујевца до Београда
- Димитрије Маринковић: Друштвени живот у Београду око 1847.
- Милан Ђ. Милићевић: Тип београдског Турчина
- Стојан Новаковић: Стари београдски књижари и издавачи
- Ђорђе Малетић: Прве позоришне дружине
- Сигфирд Капер: Дунавом из Земуна у Београд и бављење у Београду 1850.
- Сигфирд Капер: Београд
- Д. Н. Јовановић: Бомбардовање Београда 1862.
- Коста Н. Христић: Главна чаршија
- Коста Н. Христић: Велика школа седамдесетих година
- Коста Н. Христић: Београдски конак
- Бранислав Нушић: Београдски ханови
- Бранислав Нушић: Београдске кафане
- Бранислав Нушић: „Дарданели”
- Милан. Ђ. Милићевић: Топографске белешке
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Стари Београд : путописи, мемоари, кафане и механе”. plus.cobiss.net. Приступљено 20. 5. 2022.
- ^ а б „Stari Beograd - putopisi, memoari, kafane i mehane”. delfi.rs. Приступљено 20. 5. 2022.
- ^ а б Обрадовић, Дубравка, ур. (2014). Стари Београд : путописи, мемоари, кафане и механе. Београд: Етхос. стр. 207, 215—216. ISBN 978-86-84077-50-1.
