Стари надгробни споменици у Белом Пољу
| Стари надгробни споменици у Белом Пољу | |
|---|---|
 Сеоско гробље у Белом Пољу. | |
| Опште информације | |
| Место | Бело Поље |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
Стари надгробни споменици у Белом Пољу (Општина Горњи Милановац) својим бројем и великим типолошким богатством представљају значајну споменичку целину. Преко података са надгробних споменика може се пратити генеза становништва овог места.[1]
Бело Поље[уреди | уреди извор]
Село Бело Поље налази се у југоисточном делу општине Горњи Милановац, на обронцима планине Јешевац. Овуда води регионални пут који повезује Горњи Милановац и Крагујевац. Село је разбијеног типа, подељено на четири дела: Врановачки, Токиће, Велемуге и крај под Котлинама, који се дели на Јанковиће и Поповиће.[2] Први помени села Бело Поље датирају из средњег века, када је овде била летња резиденција деспота Стефана Лазаревића. Првобитно становништво расељено је након пада Србије. Почев од 18. века на ове просторе почиње да се досељава становништво из околине Бијелог Поља у Црној Гори, а након Првог српског устанка из Сјенице и Новог Пазара. Од половине 19. века, а нарочито у првој половини 20. века Бело Поље је доживело експанзију, да би према последњим пописима био евидентиран знатан пад броја становника. Насеље припада црквеној парохији манастира Враћевшница, а сеоска слава је Бели Четвртак.[3]
Сеоско гробље[уреди | уреди извор]
У Белом Пољу постоји само једно сеоско гробље. Налази се у доњем делу села, према реци Гружи. Гробље је велико, са знатним бројем добро очуваних старих споменика од којих највећи број потиче из 19. века. Старији надгробници углавном су клесани од борачког полугранита. Овај ситнозрни, белопепељасти камен погодан је за урезивање слова и геометријских мотива, али не и за комплексније ликовне представе.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Гружа: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник Београд, САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4.
- ^ Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. стр. 81—84. ISBN 978-86-7596-190-1.
- ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 73. ISBN 978-86-82877-16-5.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 52—53.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд, 1995. ISBN 978-86-07-00900-8
- Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
- Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912—1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2005. ISBN 978-86-82877-16-5
- Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2007. ISBN 978-86-82877-03-5
- Гружа: насеља, порекло становништва, обичаји, Службени гласник Београд, САНУ, Београд, 2010. ISBN 978-86-519-0612-4
- Вучићевић др Слободан, Горњи Милановац и његова села, Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2016. ISBN 978-86-7596-190-1