ТОС-1

Из Википедије, слободне енциклопедије
ТОС-1

{{{опис_слике}}}

Основне карактеристике
Намена Ракетни оклопни лансер
Димензије и маса
Дужина 9,5 m m
Ширина 3,6 m m
Висина 3,23 m m
Маса 46 тона T
Опрема
Вешање торзијске полуге
Посада
Посада 3

ТОС-1 (рус. ТОС¹-1 "Буратино") је совјетски вишецијевни ракетни лансер с ракетама опремљеним аеросолним бојевим главама, постављен на подвожје тенка Т-72. ТОС-1 је дизајниран да би уништио противничке бункере, лака оклопна возила и живу силу.

Идеја тешког ракетног оклопног лансера малог домета се појавила 1970-их. Систем монтиран на подвожју тенка Т-72, ракете и возило за превоз ракета је развијено раних 1980-их у пројектном бироу Омск. Назван је ТОС-1. Његов развој је дуго чуван као војна тајна, а први тест у борби имао је у Пањширској долини током совјетског рата у Авганистану. Надимак Буратино (српски за Пинокија) је добио због великог "носа" ракетног лансера. [1]

ТОС-1 испаљује 220 mm ракете. ТОС-1 ракетни систем је релативно кратког домета, до 3,5 km а према неким изворима и до 5 km. Минимални домет је 400 метара. Може да испали једну до две ракете истовремено у времену од 0,5 секунди. Да би испалио читав лансер ракета потребно му је од 7,5 до 15 секунди. При таквом испаљивању, ракете падају на подручју величине 200x400 метара.

ТОС-1 је опремљен модерним системом за управљане паљбом(скраћено: СУП). Сва усмеравања и припреме за паљбу се обављају унутар возила, тако се посада не излаже непријатељској ватри. Возило може да се заустави и пуца на видљиве мете у року од 90 секунди од тренутка кочења, а њиме управља 3 члана посаде, заповедник, тобџија и возач. Пуњење лансирних цеви обавља се уз помоћ ТЗМ возила за пуњење које је такође направљено на темељу подвожја Т-72 тенка. Опремљено је краном који носи сет ракета.

ТОС-1А[уреди]

ТОС-1А је посљедња верзија оригиналног тешког ракетног система ТОС-1. Ушао је у службу руске војске 2001. године. Лансер БМ-1 који је постављен на тело тенка Т-72 користи дуже 220 mm ракете. Број лансирних цеви је смањен са 30 на 24. Нове лансирне цеви су у поређењу са онима на оригиналној верзији дуже. Максималан домет је повећан на 6.000 метара. Овај ракетни лансер пуни ново ТЗМ-Т возило за снабдевање. Носи две групе по 12 ракета између којих је монтиран кран. Возило за снабдевање такође носи и 400 литара бензина за допуњавање лансирног возила.[2]

Борбена употреба[уреди]

ТОС-1 системи су први пут употрељавани у борби у Авганистану у Пањширској долини од стране совјетских снага. Касније, је су знатно видљивије коришћени у битци за Грозни 1999 године од стране руске војске. ТОС-1A системи су своју прву борбену употребу имали у Ираку приликом ослобађања града Јурф Ал Шахара 24,октобра 2014.год. од терористичке групе ИСИЛ. ТОС-1 је коришћен у Сирији 10, 2015 од стране Државних снага приликом анти-терористичке операције у гараду Хама.

Земље корисници[уреди]

ТОС-1А «Солнцепек» на паради у граду Баку, 26. јуна 2013 године.
  • Застава Русије Русија - на бојевом дежурству у батаљонима и бригадама РХБЗ
  • Застава Азербејџана Азербејџан - 6 јединица БМ1, на шасији Т-90 испорученим из русије 2013 год, уз још 6 јединица које су испоручене 2014 год.

Укупно је планирана израда 18 система ТОС-1А.

  • Застава Ирака Ирак - 10 комплекса ТОС-1А испоручено је 2014 године из Русије.
  • Застава Казахстана Казахстан - 3 јединице БМ-1 испоручене су из Русије 2011 године. Према уговору из 2010 године.
  • Застава Сирије Сирија - 2015 године испоручен непознат број јединица .

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]