Жеђ (будизам)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Танха)
Jump to navigation Jump to search

Танха (пал. तण्हा taṇhā) или трсна (санск. तृष्णा tṛṣṇā) је будистички појам који дословно значи жеђ[1][2], а пренесено жељу[1] или жудњу.[2]

„Корен свих појава јесте жеља.[3]

Жудња је снажан и истрајан порив да се доживи или поседује нешто.[4] Према Буди, жудња је један од два узрока патње; други је незнање.[4]

Према Будином учењу, постоје три врсте жеђи: жеђ за чулним задовољствима, жеђ за постојањем и жеђ за непостојањем.[5] Сматра се да је жеђ дубоко усађена у људској природи и да доноси све недаће. Буда је говорио да ”патња настаје из жеђи за задовољствима, из жеђи за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.”[6]

Ослобођење од ”жеђи” први је корак на путу ослобођења.[7]

Будино учење[уреди]

Жеђ као услов личности[уреди]

Према Будином учењу, жеђ је услов настанка личности:

„Буда образлаже постанак личности из оне жеђи која се увијек поновно рађа, и везана за страствени ужитак налази задовољство сад ту сад тамо, а то је жеђ сполног нагона, жеђ за постојањем и жеђ за влашћу.”

Искорењивање, напуштање, ослобођење од жеђи, води престанку личности.

Жеђ као услов света[уреди]

У Будином систему, жеђ има улогу творца, односно "градитеља овог здања", ког је узалуд тражио.[8] Према Будином учењу, жеђ је услов настанка и нестанка света:

„А како престаје овај свет? На основу ока и слике настаје свест о виђеном. Кад се ово троје нађе на окупу, настаје контакт. Из контакта као нужног услова настаје осећај. Из осећаја као нужног услова настаје жеђ. Али потпуним искорењивањем и престанком управо те жеђ престаје и гориво. Престанком горива престаје и бивање. Престанком бивања престаје и рођење. Престанком рођења престају старост и смрт, јад, туга, бол, неспокојство и очајање. Тако нестаје читаво то клупко неспокојства и патње. Тако престаје овај свет.[9]

Постоје различите врсте жеђи, за свако од шест чула. На пример, жеђ за предметима ума (dhamma-taṇhā): за разним мислима, маштаријама, менталним сликама, идејама, системима, осећањима, емотивним стањима и слично.[10]

Уклањање помоћу мудрости[уреди]

Према Будиним речима, мудрост је као оштрица ножа, којом уклањамо опијеност и пожуду између чула и предмета:

Замислите вештог месара да убије краву и распори је оштрим месарским ножем. Не оштетивши месо и кожу, он исече, одвоји и повади све тетиве, жиле и лигаменте. А затим јој огули кожу, те преко оног што је остало опет разапне ту кожу. Је ли истина ако бих рекао: ‘Крава је спојена са кожом баш као што је раније била?’

[...]

Дао сам вам поређење како бих пренео значење: ‘Месо’ је назив за шест унутрашњих основа чула. ‘Кожа’ је назив за шест спољашњих основа чула. ‘Тетиве, жиле и лигаменти’ су опијеност и пожуда. ‘Оштар месарски нож’ је племенита мудрост – која сече, пресеца и одваја унутрашње нечистоће, окове и везе.[11]

— Буда

Литература[уреди]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Monier Williams, 1964, pp. 454, entry for "Tṛishṇā," retrieved 2008-06-12 from "U. Cologne" at http://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/MWScan/MWScanpdf/mw0454-tRpAya.pdf.
  2. 2,0 2,1 Rhys Davids & Stede (1921-25), pp. 294, entry for "Tahā," retrieved 2008-06-12 from "U. Chicago" at http://dsal.uchicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.1:1:1936.pali.
  3. ^ Korena, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Budizam od A do Ž
  5. ^ Žudnje, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Čedomil Veljačić: Budizam
  7. ^ Речник пали и будистичких термина, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
  9. ^ Kovačević (2014). стр. 272.
  10. ^ Kovačević (2014). стр. 286.
  11. ^ Нандакова поука (Nandakovāda sutta, MN 146, скраћени превод)

Види још[уреди]