Будистичка медитација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Будистичка медитација означава низ техника којима се развијају свесност, концентрација, мирноћа и увид. Једна од главних је мотрење.

По будистичком схватању, медитација представија делатност којом човек настоји да превазиђе дискурзивно размишљање, да отклони или спречи неповољна стања ума, те зачне или утврди повољна.[1] Суштина будистичке медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању. Циљ медитације је "дивна тишина, мирноћа и јасноћа ума."[2]

Основни алати будистичке медитације су позитивни ментални квалитети као енергија, свесност, концентрација и разумевање.[3]

Будисти упражњавају медитацију као део пута ка пробуђењу, нирвани.

Етимологија[уреди]

Латинска реч медитација (размишљање) се произвољно користи као обједињујући термин за будистичке технике развоја ума. У санскритским и пали изворницима се користе речи bhavana (развој, настајање) и jhāna (мотрење).[4][5][6]

Медитативне технике[уреди]

Сабраност на дах[уреди]

Главни чланак: Сабраност на дах
Монах медитира на Тајланду.

Један од најпознатијих техника будистичке медитације је сабраност на дах. Састоји се у томе да човек буде свестан сваког удаха и издаха. Буда је управо ову технику препоручивао као главно средство постизање будности.[7]

Викицитати „Монаси, једна ствар када је негована и често практикована доноси велики плод и корист. Која је то ствар? Сабраност пажње на дах.[8]

Он сабраност на дах назива „Татагатино боравиште”, јер ју је често практиковао и после пробуђења, боравећи у изолацији, дубоко у шуми.[7]

Подсећање смрти[уреди]

Будистичка медитација о смрти се односи на често подсећање, сваке вечери и зоре, на многобројне погибељи којима обилује људски живот, услед чега смрт може да наступи изненада. Монах тада мора да преиспита рђава стања у себи која није превазишао, а која би могла да изазову продужену будућу патњу у случају напрасне смрти.[1]

Сам Буда је својим монасима саветовао мотрење тела у распадању:

Викицитати „Гледајући тело један дан после смрти, два дана после смрти или три дана после смрти, надуто и помодрело, из којег цури гној, бачено на место за спаљивање, монах тада то тело упоређује са својим овако: ‘Заиста, и ово тело је исто по својој природи, и оно ће постати овакво и томе не може умаћи’.[9]

Ова врста предмета служи првенствено развијању гађења, једног од животних расположења песимизма и одрођавања којима Буда придаје особиту пажњу.[10]

Развијање љубави[уреди]

Медитација о свеопштој љубави (metta-bhavana) је једна од најпопуларнијих медитација у будизму.[11]

Литература[уреди]

  • E. Conze, Buddhist Meditation, 1960.
  • Fischer-Schreiber, Ingrid, Franz-Karl Ehrhard, Michael S. Diener & Michael H. Kohn (1989). Dictionnaire de la Sagesse Orientale. Paris: Robert Laffont. ISBN 978-2-221-05611-0.)
  • Kapleau, Phillip (1989). The Three Pillars of Zen: Teaching, Practice and Enlightenment. NY: Anchor Books. ISBN 978-0-385-26093-0. .
  • Epstein, Mark (1995). Thoughts Without a Thinker: Psychotherapy from a Buddhist Perspective. BasicBooks. ISBN 978-0-465-03931-9. 
  • Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]