Препорађање (будизам)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Будистички точак препорађања

Препорађање (санскрит: punarbhava, пали: punabbhava - поновно бивање) је учење да се смрћу ток самсаре не завршава. За будизам је препорађање изразито лоше, јер нас задржава у кругу патње.

Буда садашњи живот не види као изоловану појаву, већ тек као једну карику у низу живота кроз које смо до сада прошли. А оно што повезује један живот с другим, јесте карма, односно вољни, свесно учињени поступци.[1] Буда је учио да сила која нагони на препорађање јесте жеђ (taṇhā), поготово жеђ за задовољствима и жеђ за постојањем. Крајњи циљ читаве будистичке праксе јесте престанак препорађања.[2]

Буда је усвојио идеју препорађања из старије индијске религије. Међутим, у будизму нема селидбе душа из једног живота у други. Када човек умире, његово тело, основа његове свести, распада се, и тако психички живот се завршава. Нема никакве душе која би се могла пресељавати. Након смрти продужује да постоји само кармичка енергија његових дела, па једино заиста бесмртно у човеку јесу његова дела.[3]

Све док је биће спутано кармичким последицама, нужно мора да подлегне поновном рођењу. У будизму су се развиле различите модификације схватања препорађања.

Будино учење[уреди]

Буда је говорио да је препорађање узроковано незнањем, које покреће читав ланац условног настанка, чији је крајњи исход поновно рођење.

„Због неразумевања и непродирања у суштину ствари лутали смо и препорађали се тако дуго, и ви и ја.[4]

— Буда

Према Будиним речима, овом кругу патње и смрти не може се назрети почетак ни крај:

„Више је суза које сте пролили лутајући и тумарајући овим дугим путем, наричући и плачући спојени са оним што мрзите и раздвојени од оног што волите, него воде у четири велика океана.[5]

— Буда

Услед несагледиво дугог препорађања, није лако пронаћи биће које нам у неко тренутку није било мајка, отац, брат, сестра, кћер:

„Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја мајка. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој отац. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој брат. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја сестра. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој син. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја кћер.[6]

— Буда

Препорађање и несопство[уреди]

Будизам се суочио са тешкоћом да помири веровања у препорађање са доктрином о несопству.[3]

Спој будистичког учења о препорађању и несопству се често доживљава као противуречно, јер „ако нема трајног сопства или душе шта онда прелази из једног живота у наредни?"[7] Будистички одговор обично гласи да Буда није учио да сопство не постоји као такво, већ да не постоји трајно, непроменљиво, метафизичко сопство.[7] У будизму, сопство се разуме као једно језгро начињено од утисака, сећања, особина и склоности, које се непрекидно мења. И управо је то "сопство" оно које прелази из једног живота у други.[7]

Некад се наводи поређење са три билијарске кугле у једној линији. Када се четврта кугла закотрља преко стола и удари их, кугла која се до тада кретала ће се ту и зауставити, прва и друга одарена кугла ће такође остати у месту, али ће се трећа покренути. Енергија из четврте кугле се кроз прву и другу пренела на трећу куглу и покренула је да се закотрља по столу.[7]

На сличан начин, будисти верују да ментална енергија, која чини оно што конвенционално називамо "сопством", прелази из једног живота у други, што управо омогућује њена променљивост (анића).[7]

Каснији развој[уреди]

Идеја препорађања се путем будизма раширила по великом делу Азије. Када је будизам доспео у Кину, Кореју и Јапан, доктрине о карми и препорађању, и схватање да заслужни поступци могу да буду посвећени помоћи душама из нижих исходишта препорађања како би напредовале до бољих исходишта, наишле су на широк пријем.[3]

Тибетански точак препорађања представља шест видова постојања: богове, полубогове (асуре), људска бића, животиње, гладне духове и демоне. Душе изузетно честитих људи поново се рађају као богови; они који су живели добрим животом враћају се на земљу као мушкарци или жене, а неки се због својих грехова поново рађају као животиње, гладни духови или становници пакла.[3] Сва осетилна бића се сматрају окованим за Точак препорађања све док не постигну ослобађање од кармичког процеса уласком у нирвану.[3]

Према савременом тумачењу теравада будизма, после смрти се ум поново успоставља у новооплођеној јајној ћелији и тиме се оживљава ново тело, а ново биће настаје.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Kovačević (2014). стр. 24.
  2. 2,0 2,1 Budizam od A do Ž
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Reinkarnacija, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ Razumevanje
  5. ^ Suze
  6. ^ Majka
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Budizam od A do Z: ĀNATTĀ

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.