Вађрајана

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вађрајана ("дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма који се појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развијао се под утицајем утицајем хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала. У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Назив “дијамантски пут” се наводно односи на “несаломиву” логику коју вађнајанисти користе да оправдају и одбране своје учење.[1] Према другој теорији, Вађрајана будизам заговара изненадно просветљење у садашњем животу, слично удару муње или вађре, одакле му и назив.[2]

Вађрајана се више ослања на тантричку литературу него на традиционалне будистичке списе, па је због тога такође позната и под именом тантрајана. Вађнајана данас преовлађује у Монголији, Тибету, Ладаку, Непалу, Бутану и међу Тибетанцима који живе у Индији.

Суштину вађрајане представљају симболичка употреба замишљених божанских облика (мандала), који у исто време представљају пет састојака (скандхи) људске личности, пет тачака у простору (центар и четири угла), пет зала (глупост, срџбу, жудњу, злобу и завист) и пет мудрости (чисти апсолут, налик огледалу, ону која разликује, без установљених разлика и активну), које обично представља петорица буда прозваних Илуминатор, Непоколебљив, Рођен као драгуљ, Безгранична Светлост и Непогрешив Успех. Петоструки низови, који персонификују људску личност и бескрајни свемир с једне, и изопаченост појавне егзистенције и чистоту будаства с друге стране, представљају главне претпоставке око којих се развија свака тантричка пракса[3].

Тантристи верују да се досезање будаства, поред осталих начина, може постићи и путем сексуалног сједињења[1]. Стога, тантризам често садржи и „скривена значења“, од којих неки може укључивати и сексуални смисао. На пример, прађна је централни проток енергије у складу са јога физиологијом, а у исто време и партнер (конкретни или имагинарни) у ритуалном сексуалном чину.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.
  2. Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 80-84), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  3. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]