Теодора Петралифена

Теодора Петралифина

Теодора Петралифа (грч. Θεοδωρα Πετραλιφαινα), канонизована као света Теодора из Арте (грчки Αγια Θεοδωρα της Αρτας; око 1210, Солун - око 1280, Арта, Епир Солун - око 1280, Арта, Епир )

Биографија

Њен живот је углавном познат из кратких житија које је написао монах Јов, понекад поистовећен са свештеником Јаситом с краја 13. века. Међутим, због мноштва хронолошких и генеалошких грешака, ова идентификација остаје упитна .

Теодора је била ћерка севастократора Јована Петралифе, владара Тесалије и Македоније, и његове супруге Елене. Рођена је у Сервији између 1210. и 1216. године и као дете се удала за Михајла II Комнина Дуку, владара Епира и Тесалије, убрзо након његовог ступања на престо 1231. године . Упркос чињеници да је била трудна са његовим сином Никифором, Михаило је убрзо протерао своју жену и одлучио да живи са љубавницом. Живећи у сиромаштву, без притужби је поднела своје тешкоће, пронашавши склониште код свештеника у селу Приниста. Њено изгнанство трајало је пет година, након чега се Михајло покајао и дозволио јој да се врати .

Као владар Епира, Теодора се залагала за ближе везе са Епировим историјским ривалом за наследство на византијском престолу, Никејском царству. Њен савременик, историчар Георгије Акрополит, пратио је њеног сина Никифора на веридби са Маријом, кћерком никејског цара Теодора II Ласкариса. Зближавање је довело до решавања црквених спорова између два царства и до додељивања титуле деспота Михаилу . Теодора је основала и манастир Светог Ђорђа у престоници Епира, Арти, где је отишла након Михаилове смрти и где је сахрањена. Касније је манастир постао познат као црква Свете Теодоре, а њен гроб је постао место ходочашћа, будући да су јој приписана многа чуда. Дан њеног помена у Православној цркви је 11. март .