Арта

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Арта
грч. Άρτα
Arta Bridge Epirus Greece.jpg

Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЕпир
ОкругАрта
Становништво
Становништво
 — 2011.43.166 [1]
 — густина98,83 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39°09′ СГШ; 20°59′ ИГД / 39.15° СГШ; 20.98° ИГД / 39.15; 20.98Координате: 39°09′ СГШ; 20°59′ ИГД / 39.15° СГШ; 20.98° ИГД / 39.15; 20.98
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина30 m
Површина436,76 km2
Арта на мапи Грчке
Арта
Арта
Арта на мапи Грчке
Поштански број471 00
Регистарска ознакаΑΤ

Арта (гр: Άρτα) је град у северозападном делу Грчке и седиште истоименог округа.

Град Арта је познат по томе што је била седиште Епирске деспотовине током средњег века. Захваљујући овоме у граду и околини постоји више добро очуваних грађевина, најчешће цркава из раздобља Византије, па је град познат као место са богатим византијским наслеђем. Друга важна особеност града је да је Арта седиште Техничког Инситута Епира, важне високошколске установе у западној Грчкој.

Географија[уреди | уреди извор]

Древни мост града Арте
Једна од цркава из византијског раздобља

Град Арта налази се у јужном делу историјске историјске покрајине Епир, близу обале Залива Арта, дела Јонског мора. Град се образовао близу ушћа реке Арахтос у море и од њега воде путеви ка унутрашњости. Источно и северно од града дижу се почеци планинског ланца Пинда.

Клима у Арти је средоземна.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији археолошки налази у подручју Арте говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије. У 9. веку п. н. е. јавља се прво стално насеље на подручју Арте, да би у 7. веку п. н. е. Коринћани оснибају град под именом Амвракија, претечу данашњег града. Ово одручје потпало је под власт античке Македоније. У 2 веку п. н. е. оно је пало под староримску власт после покоравања покрајине, којом је владао владар Пир ("Пирова победа").

Арта се под данашњим називом први пут спомиње у византијским списима из 1082. године, као скромно насеље. Међутим, после крсташког заузећа Цариграда и већег дела Византије у периферно постављеној Арти јавља се самостална власт, позната као Епирска деспотовина. Први владар био је Михајло I Комнин Дука. Пред крај 13. века ова деспотовина поновно улази у састав Византије, а ускоро и средњовековне Србије (1337-59.), потом Албанаца и на на крају Италијана.

1449. Турци Османлије заузимају Арту преимењујући је у „Нарду“. Град је био под Турцима краће него већина других градова у Грчкој, јер су у раздобљу 1717-97. године градом владали Млечани, а затим поново Турци.

1881. године град са јужним делом Епира припада савременој Грчкој, а после Грчко-турског рата 1923. године у град се досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије. Током 20. века град се развија у подручно средиште јужног Епира.

Арта се убраја у грчке градове с веома добро очуваним наслеђем из византијске ере, мада постоје споменици и из других историјских раздобља. Најзначајнији остаци су: остаци Аполоновог храма из времена старе Грчке, цркве из доба касне Византије (13. и 14. в.), посебно Црква Паригоритрија, остаци замка из доба касне Византије (веома добро очувани) и Мост града Арте из турског раздобља.

Становништво[уреди | уреди извор]

Арта данас има око 25.000 становника. Становништво чине углавном етнички Грци. Кретање становништва по последњим пописима било је следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
20.00423.71023.863

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2011.
43.166[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]