Тери Звигоф

С Википедије, слободне енциклопедије
Тери Звигоф
Звигоф 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1949-05-18)18. мај 1949. (74 год.)
Место рођењаЕплтон, САД
Занимањередитељ
продуцент
сценариста
Рад
Активни период1979—данас
Веза до IMDb-а

Тери Звигоф (Еплтон, 18. мај 1949) амерички је филмски стваралац чији се рад често бави неуклопљеним појединцима, антихеројима и темом отуђења.

Првобитно је привукао пажњу својим радом на документарном филму са Луи Блуи (1985) и Крам (1995). Након Крама, Звигоф је наставио да пише и режира игране игране филмове, укључујући Свет духова (2001) и Неваљали Деда Мраз (2003).

Биографија[уреди | уреди извор]

Звигоф је рођен у Еплтону, Висконсин, у јеврејској породици фармера који су продавали млеко.[1] Одрастао је у Чикагу.

Звигоф се преселио у Сан Франциско 1970-их и упознао цртача Роберта Крама, који је делио његово интересовање за предратну музику америчких корена. Звигоф, који свира виолончело и мандолину (као и тестеру), придружио се Крамбовом гудачком бенду R. Crumb & His Cheap Suit Serenaders, са којим је снимио неколико плоча.

Његово пријатељство са Крамбом довело је до његовог укључивања у андерграунд сцену стрипова. У почетку је уређивао једнократни Funny Aminals (1972), револуционарни стрип у којем је Арт Шпигелман први пут представио ликове и теме које ће постати окосница Мауса. У периоду 1972–1973, Звигоф је управљао са Golden Gate Publishing, фирмом која се бавила продајом и издавањем андерграунд стрипова[2][3] (који се налази у улици Бразил 429 у Сан Франциску).[4] Golden Gate Publishing је током овог периода објавио три стрипа, од којих су сви у великој мери приказивали Крамов рад:

  • The People's Comics(септ. 1972)
  • Turned On Cuties (1972) – 28 стр.
  • Artistic Comics (мар. 1973) – 68 стр.

Звигоф је започео своју филмску каријеру снимајући документарне филмове, почевши од Лоуи Блуи из 1985. године, једночасовног документарца о блузеру Хауарду Армстронгу.

Звигоф је девет година радио на документарцу о Р. Краму и његова два брата. За свој живот током девет година Звигоф је рекао: „Имао сам просечан приход од око 200 долара месечно и живео сам са толико јаким боловима у леђима да сам провео три године са напуњеним пиштољем на јастук поред мог кревета, покушавајући да преломим да се убијем."[5] Завршио је Крам 1994; филм који је хваљен од стране критике освојио је велику награду жирија на филмском фестивалу у Санденсу,[6] награду ДГА,[7] награду круга филмских критичара Њујорка,[8] награду филмских критичара ЛА,[9] и Национално друштво за филм Награда критике.[10] Поред тога, критичар Џин Сискел прогласио је Крам најбољим филмом 1995.[11] као и десет других великих филмских критичара.[12] Појавио се на преко 150 десет најбољих листа важних критичара.[13] Када Крам није успео да добије номинацију за Оскара, дошло је до негодовања медија који су приморали Академију филмске уметности и науке да преуреди свој процес номинације документарног филма којим су раније доминирали дистрибутери документарних филмова.[13][14][15]

Звигофљев први играни играни филм била је комедија-драма Свет духова, заснована на истоименом графичком роману Данијела Клоуза. За ово су Звигоф и косценариста Клоуз били номиновани за Оскара за најбољи адаптирани сценарио[16] и освојили наградуСпирит.[17] Свет духова је такође био номинован за две награде Златни глобус[18] и две АФИ награде.[19] USA Today и Вашингтон Пост прогласили су га најбољим филмом године.[20][21] Свет духова се појавио на преко 150 листи са десет најбољих остварења.[13]

Његов следећи филм била је црна комедија Неваљали Деда Мраз из 2003. чија је звезда, Били Боб Торнтон, номинован за Златни глобус.[22] Снимање филма коштало је 23 милиона долара, а зарадио је преко 76 милиона долара широм света.[23]

Његов последњи дугометражни филм био је Art School Confidential, чије су најпознатије звезде Џон Малкович, Џим Броадбент и Анџелика Хјустон.[24] Филм је требао да буде друга сарадња Звигофа са писцем Данијелом Клоузом.

Звигоф је 2009. године потписао петицију у знак подршке филмском режисеру Роману Поланском, позивајући на његово ослобађање након што је Полански ухапшен у Швајцарској у вези са оптужбом из 1977. за дрогирање и силовање тада 13-годишње девојчице.[25]

Нереализовани пројекти[уреди | уреди извор]

Према Вајсу, Звигоф и Роберт Крам написали су непродуцирани сценарио под називом Сеси.[26]

Звигоф је одбио понуду да режира Елфа (2003) у корист Неваљалог Деда Мраза.[27]

У јулу 2006. објављено је да ће Звигоф написати и режирати филмску адаптацију француског романа Срећни дани Лорана Графа. Џери Стал је требало да заједно са Цвигофом напише сценарио, а филм је требало да продуцирају Џони Деп и Грејем Кинг.[28] [29]

У септембру 2007. објављено је да ће Звигоф режирати и заједно са Данијелом Клоузом писати филм под називом Човек од 40.000 долара за New Line Cinema.[30][31]

У интервјуу за ИндиВајер 2012. године, Звигоф је тврдио да је покушао да напише и режира филмску адаптацију романа Елмора Леонарда Максимум Боба.[32]

Јуна 2013. објављено је да је Звигоф требао режирати Фреда Армисена у филму који је написао заједно са Мелисом Акселрод под називом Правда за Ала.[33][34]

У јулу 2013. објављено је да ће Звигоф режирати филм који је написао заједно са Мелисом Акселрод под називом Изгубљена мелодија са Едвардом Р. Пресманом у продукцији и Николасом Кејџом за главну улогу.[35][36][37]

Звигоф је у интервјуу за Vanity Fair 2017. године потврдио да је покушао да од непродуцираних сценарија Лема Добса под називом Едвард Форд направи филм са Мајклом Шеноном који је требало да глуми. Према Звигофу, филм никада није снимљен јер је „финансирање пропало“.[38]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Режисер Продуцент Сценариста Напомене
1985. Лоуи Блуи Да Да Не Документарни филм
1995. Крам Да Да Не
2001. Свет духова Да Не Да Номинован - Оскар за најбољи адаптирани сценарио
2003. Неваљали Деда Мраз Да Не Не
2006. Art School Confidential Да Не Не
2017. Budding Prospects Да Да Не Amazon Prime Video

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Udovitch, Mim (2003-11-30). „FILM - Terry Zwigoff's Santa - He's Making a List And Checking His Escape Routes Twice”. New York Times. Приступљено 2016-08-09. 
  2. ^ Levin, Bob.
  3. ^ "ARTISTIC COMICS by R. CRUMB. 1973. (1st printing)," Steve Krupp's Curio Shoppe: a Division of DenisKitchen.com.
  4. ^ Indicia, Turned On Cuties (Golden Gate Publishing, 1972).
  5. ^ Ebert, Roger (November 20, 2005).
  6. ^ Weinraub, Bernard (1995-01-30). „A Sort of Cinderella Prevails at Sundance”. New York Times. Архивирано из оригинала 2008-01-26. г. Приступљено 2009-01-12. 
  7. ^ „Awards / History / 1995”. Архивирано из оригинала 2012-03-25. г. Приступљено 2011-09-15. 
  8. ^ „Awards – New York Film Critics Circle – NYFCC”. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 2011-09-15. 
  9. ^ „Los Angeles Film Critics Association Awards for 1995”. Архивирано из оригинала 2011-09-29. г. Приступљено 2011-09-15. 
  10. ^ „National Society of Film Critics Awards History List”. Архивирано из оригинала 2011-10-02. г. Приступљено 2011-09-15. 
  11. ^ Siskel, Gene (1995-12-24). „Best of Shows – Top 10 Movie List of 1995”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 2012-08-12. г. Приступљено 2011-09-15. 
  12. ^ Ebert, Roger. „Roger Ebert's Overlooked Film Festival”. Архивирано из оригинала 2011-08-29. г. Приступљено 2011-09-15. 
  13. ^ а б в „Biography for Terry Zwigoff”. Internet Movie Database. Архивирано из оригинала 2011-07-11. г. Приступљено 2011-09-17. 
  14. ^ „Terry Zwigoff Biography”. Yahoo! Movies. Архивирано из оригинала 2008-08-21. г. Приступљено 2011-09-17. 
  15. ^ Murray, Noel (2010-08-10). „Interview: Terry Zwigoff”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 2011-10-13. г. Приступљено 2011-09-15. 
  16. ^ „The 74th Academy Awards (2002) Nominees and Winners”. The Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 2011-08-21. г. Приступљено 2011-09-15. 
  17. ^ „2011 Twenty-Six Years of Nominees & Winners” (PDF). Film Independent Spirit Awards. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-09-29. г. Приступљено 2011-09-15. 
  18. ^ „The Hollywood Foreign Press Association Award Search for Ghost World”. Архивирано из оригинала 2011-07-05. г. Приступљено 2011-09-17. 
  19. ^ „AFI Awards for Motion Pictures 2001”. Архивирано из оригинала 2011-06-05. г. Приступљено 2011-09-17. 
  20. ^ Clark, Mike (2001-12-28). „'Ghost World' charms, 'Freddy' fizzles”. USA Today. Архивирано из оригинала 2012-06-29. г. Приступљено 2011-09-15. 
  21. ^ Hunter, Stephen (2001-12-28). „'Ghost World' Leads a Very Different List”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 2012-11-06. г. Приступљено 2011-09-15. 
  22. ^ „The 61st Annual Golden Globe Awards (2004)”. The Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 2011-07-05. г. Приступљено 2011-09-15. 
  23. ^ „Bad Santa (2003)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 2011-09-09. г. Приступљено 2011-09-17. 
  24. ^ „Art School Confidential (2006)”. The Internet Movie Database. Архивирано из оригинала 2011-09-04. г. Приступљено 2011-09-15. 
  25. ^ „Signataires de la pétition pour Roman Polanski / All signing parties to Roman Polanski's petition - SACD”. 2. 10. 2009. Архивирано из оригинала 2. 10. 2009. г. Приступљено 4. 6. 2022. 
  26. ^ Koester, Megan (17. 5. 2017). „Terry Zwigoff Doesn't Like Doing Interviews”. Vice. Приступљено 19. 6. 2022. 
  27. ^ Sherlock, Ben (4. 8. 2020). „You Sit On A Throne Of Lies: 10 Behind-The-Scenes Facts About Elf”. Screen Rant. Приступљено 19. 6. 2022. 
  28. ^ Green, Willow (11. 7. 2006). „Depp And Zwigoff Have Happy Days”. Empire. Приступљено 19. 6. 2022. 
  29. ^ MW Staff (10. 7. 2006). „Johnny Depp Hires Terry Zwigoff To Write and Direct Happy Days”. MovieWeb. Приступљено 19. 6. 2022. 
  30. ^ THR Staff (14. 9. 2007). „Zwigoff the ‘Man’ for New Line pic”. The Hollywood Reporter. Приступљено 20. 6. 2022. 
  31. ^ IGN Staff (14. 9. 2007). „Zwigoff Making $40,000 Man”. IGN. Приступљено 20. 6. 2022. 
  32. ^ Taylor, Drew (20. 12. 2012). „Terry Zwigoff Talks Battling Over ‘Bad Santa,’ His Preferred Director’s Cut & Much More In Candid Interview”. IndieWire. Приступљено 20. 6. 2022. 
  33. ^ Sneider, Jeff (13. 6. 2013). „‘SNL’s’ Fred Armisen to Star in Comedy From ‘Bad Santa’ Director Terry Zwigoff (Exclusive)”. TheWrap. Архивирано из оригинала 02. 11. 2022. г. Приступљено 20. 6. 2022. 
  34. ^ Jagernauth, Kevin (14. 6. 2013). „Fred Armisen Will Find ‘Justice For Al’ In Next Film From ‘Bad Santa’ & ‘Ghost World’ Director Terry Zwigoff”. IndieWire. Приступљено 20. 6. 2022. 
  35. ^ Eames, Tom (4. 7. 2013). „Nicolas Cage to fall for prostitute in new indie movie 'Lost Melody'”. Digital Spy. Приступљено 20. 6. 2022. 
  36. ^ Nicholson, Max (2. 7. 2013). „Nic Cage Goes Indie for Lost Melody”. IGN. Приступљено 20. 6. 2022. 
  37. ^ Sneider, Jeff (1. 7. 2013). „Nicolas Cage Teaming With Terry Zwigoff, Ed Pressman for ‘Lost Melody’ (Exclusive)”. The Wrap. Архивирано из оригинала 02. 11. 2022. г. Приступљено 20. 6. 2022. 
  38. ^ Hoffman, Jordan (18. 5. 2017). „Ghost World Director Terry Zwigoff Has Learned to Expect the Worst from Hollywood”. Vanity Fair. Приступљено 19. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тери_Звигоф&oldid=27686693”