Терме (Медијана)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Терме
МестоНиш  Србија
Саграђен4. век
ГрадитељКонстантин Велики
Тип структуретерме

Терме или римско купатило биле су састави део виле са перистилом, данас на археолошком локалитету Медијана код Ниша, у којима су римљани која је изузетно поштовала и неговала култ воде, обилато користила благодети топлих и лековитих бањских вода Нишке Бање. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике античке Медијане. Они су за ту намену саградили терме, неку врсту купатила, у којима су свакодневно не само користили топлу и лековиту бањску воду са термалних извора Нишке Бање, већ и водили богат друштвени живот. Терме су настале заједно са вилом са перистилом, као и само насеље (Медијана), на самом крају 3. или почетком 4. века.[1][2][3]

Статус и категорија заштите[уреди | уреди извор]

Због свог историјског и археолошког значаја Терме на Медијани, као и локалитет на коме се оне налазе је проглашен, 19. децембра 1981. године, за „Културно добро од изузетног значаја“ и под бројем АН 22 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.220/49 од 09. фебруара 1949. године.[4]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Положај[уреди | уреди извор]

Археолошки локалитет терме налази се у склопу археолошког парка Медијана, у нишкој градској општини Медијана, (као једном од најзанчајнијих градски насеља Наиса), у југоисточном делу Нишке котлине, изван густо насељеног и урбанизованог градског језгра, источно од центра Наиса на око три римске миље.[а] Она је својевремено имала највећу површину мећу насељима у околини Наиса, са великим бројем грађевина, које је одвајао широки међупростор, башта и пољопривредног имања.[1]

Вила са перистилом која је представљала на античкој Медијани главну административно-стамбену зграду, имала је у свом саставу и терме (купатило) које су се налазиле на западној страни сале за аудијенције.

У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: тврђава (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)[5]

Изглед[уреди | уреди извор]

Терме (купатило) које су на Медијани биле у саставу виле са перистилом, биле су повезане са вилом дугачким ходником од перистила са мозаиком, прво са свлачионицом, а затим и осталим простором за вежбање, односно бављење спортом пре ритуала купања.

Терме је чинио низ међусобно повезаних просторија различите намене, од којих су најзначајније:

  • свлачионица (лат. apodyterium),
  • вежбаоница (лат. palestra),
  • топло купатило (лат. сaldarium), ,
  • хладно купатило (лат. frigidarium)
  • просторија за знојење (лат. sudatorium),
  • ложиште (лат. praefurnium), које је било смештено поред просторије за знојење, из кога је струјао између стубића хипокауста топа ваздух и загревао под испод када и просторију за знојење.

Терме које су биле луксузно уређен, на око 1.200 квадратних метара, по својој архитектури, изгледу и опремљености биле су аналогне налазима из Константинове виле опремљене мермерном архитектонском пластиком, мозаиком и врло богато декорисна фрескосликарством.

Како су терме биле мањих димензија, за разлику од оних великух градских јавне намене, ове терме су вероватно служиле само власницима виле и њиховим гостима, који су у њих улазили директно из својих одаја.

Ритуал у термама[уреди | уреди извор]

Корисници терме су прво користилу тапидаријум за припрему тела за базене са топлом водом и хладном водом. Затим су тела мазали разним миришљавим уљима и поново се купали. Како је у саставу купатила била просторија за знојење (слична саунуни), масажу и вежбаоницу, ритуал релаксације купања и вежбања, који је Римљанима био врло значајан трајао је неколико сати.

Становници Медијане у терме су долазиле не само ради купања, вежбања, масаже и одржавања хигијене, већ су у њима водили богат друштвени. Уживајући у обиљу хране и вина они су се у термама међусобно дружили, склапали послове, па и сексуално задовољавали.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Према списима Антонија Марцелина, наводећи да су се цареви Валенс и Валентијан сусрели 365. године у Медијани.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Група аутора (1983): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, Ниш.
  2. ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91­92.
  3. ^ Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
  4. ^ Медијана, локалитет Брзи Брод, Споменици културе у Србији
  5. ^ Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд (1994). стр. 22.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Plemić, B. [2015]. Arheološki park Medijana - nedovoljno iskorišćen potencijal turizma Srbije. Turističko poslovanje, (15), 63-74.
  • Bratanić, R. (1938) Arheološka istraživanja u Brzom Brodu. Starinar, XIII: 199-204
  • Ćirić, J. (1974) Prilog istorijsko-geografskom proučavanju lokacija Niša. Niš
  • Ćirković, S. (2003) Spomenici kulture od izuzetnog značaja kao turistička vrednost Srbije. Glasnik Srpskog geografskog društva, vol. 83, br. 2, str. 71-86
  • Davidov, D., ur. (2004) Arheološko blago Niša, od neolita do srednjeg veka. Beograd, katalog izložbe

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Терме_(Медијана)&oldid=25435950”