Житница и вински подрум (Медијана)

С Википедије, слободне енциклопедије
Житница и вински подрум
Материјални остаци базена за складиштење у житници
МестоНиш  Србија
Саграђен4. век
ГрадитељКонстантин Велики
Тип структурепалата

Житница и вински подрум (лат. horreum) откопана на археолошком локалитету Медијана, код Ниша, 1936. године, као што јој и сам назив каже била је складишни простор посебне намене за житарице, вино, уље и друге животне намирнице пољопривредног добра у саставу античке Медијане, а данас у саставну Археолошког парка Медијана. Житница и вински подрум, као и само насеље (Медијана) настало је на самом крају 3. или почетком 4. века.[1][2][3]

Статус и категорија заштите[уреди | уреди извор]

Због свог историјског и археолошког значаја Житница и вински подрум, као и локалитет на коме се налазе проглашен је, 19. децембра 1981. године, за „Културно добро од изузетног значаја“ и под бројем АН 22 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.220/49 од 09. фебруара 1949. године.[4]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Историја[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је заузимала важно место код становника античког Наисуса. Пространа и плодна нишка котлина, испресецана долинама Јужне Мораве и Нишаве, којом се пробијао магистрални комуникацијски права Виа милитарис, пружала је добре услове за развој разних видова пољопривредних активности и трговину. О томе данас сведоче остаци неколико пољопривредних имања у околини Наиса.[5] међу којима су и сачуване остаци пољопривредног газдинства у предграђу данашњег Ниша — Медијане, која није имала само резиденцијални карактер, већ и важан економски значај за ширу област, у коме су добар део времена проводили и римски цареви са својом свитом и војском, и насељавали је ветеранима како би и они допринели развоју пољопривреде на овом простору.[6]

Пољопривредно добро и дистрибутивни центар Муниципијума Наис

Саграђена 3,5 римске миље од Наиса, поред леве обале реке Нишаве Медијана је првобитно била (лат. villae rusticae, suburbium) „пољопривредно газдинство – фундус (војно, царско, градско или велепоседничко), са стамбеним и економским зградама прилагођеним потребама економике“ са дистрибутивним центром за храну за Муниципијум Наис, стари касноантички град и војни логор, који је у том периоду био већи од садашњег Ниша.[7]

Оваква газдинства су у античком периоду скоро свуда по Царству подизана поред важних комуникација са циљем да снабдевају градове или ширу територију.[8][9][10][11]

Како је римска вила на Медијани представљала самосталну и комплексну производну јединицу она је поседовала све што је потребно за функционисање једне такве независне економије, и у склопу виле могуће је издвојити различите објекте имајући у виду функције које су биле саставни део у економици виле:

  • складишта за пољопривредне производе (лат. horrea, granaria),
  • грађевине за боравак радне снаге (лат. ergastulum)
  • стаје за стоку (лат. stabulum),
  • складишта за алат и прибор.

Према архолошким истраживањима централно место у економском делу, имали су житница и вински подрум на Медијани намењени складиштењу и дистрибуцији пољопривредних добара у високо организованој пољопривредној производњи каква је била на овом имању.[1]

Концепт економског дела виле на Медијани, који је свој највећи успех имао у време владавине цара Константина, задржао се, као и цело насеље и наставио да нормално живи и после његове смрти 337. године, све док није страдала у великом пожару, након готских упада 378. године.

Живот на Медијани је обновљен после 386. године али не у оном сјају који је пре тога имала, јер насеље више није имало царски значај, а после смрти Јустинијана I, јер услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион није био способан да се одбрани од словенских и аварских напада који су уследили. То потврђују бројне преправке и дозиђивања, на до данас откривеним објектима у Наису и околини, које у суштини нису битно мењале првобитне архитектонске основе грађевина у Наису и на Медијани.

Делимичну обнову објекти на Медијани доживеће још једном током владавине византијског императора Јустинијана (527-565), након чега су у току друге половиине 6. века Словени из Паноније, Анти и Авари све чешће нападали области Дарданије, и њене утврђене градове, при чему су, пљачкали пољопривредно добро и више пута разорили град Наис и Медијану.[12]

Почетком 7. века, услед сталних борби са Персијанцима и немогућности да бране Балканске територије, Византинци напуштају Наис и Медијану и препуштају их разарању варвара. Услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион Наиса није био способан да се сам одбрани од словенских и аварских напада, који су уследили. Подунавље је тад опустело, а током друге деценије 7. века, у време владавине цара Ираклија, све територије на простору данашње Србије коначно су освојили Авари и Словени.[13]

Са владавином цара Ираклија престаје антички период Наиса и Медијане у њему. Почетком 8. века, након коначног продора Словена и Авара, у царском граду и летњиковцу Медијана, постепено замире свака стваралачка активност, пољопривредна производња и живот. У овом периоду, под утицајем појачаниог притиска варвара становништво Медијане и Наиса је приморао да се повлачи према југу Балканског полуострва, док су се неки нови становници запосели Наис и његова насеља, започели пољопривредну производњу и ту остали током више векова, све до појаве првих трагова словенске културе.[14]

Положај[уреди | уреди извор]

Археолошки локалитет житница и вински подрум данас се налази у склопу археолошког парка Медијана, у нишкој градској општини Медијана, на пола пута за Нишку Бању, (као једном од најзанчајнијих градски насеља Наиса), у југоисточном делу Нишке котлине, изван густо насељеног и урбанизованог градског језгра, источно од центра Наиса на око три римске миље.[а]

У време владавине цара Константина Великог, ово римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, на пола пута за Нишку Бању, отвореног типа, било је покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису.

Медијана је својевремено имала највећу површину мећу насељима у околини Наиса, са великим бројем грађевина, које је одвајао широки међупростор, башта и пољопривредног имања.[1]

Ова по облику правоугана грађевина са пратеће објектима смештена је на овом имању западно од виле са перистилом на удаљености од око 150 м у непосредној близини магистралног пута Виа милитарис.

У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: тврђава (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)[15]

Изглед[уреди | уреди извор]

Житница (лат. horeum) на Медијани, је била пространа грађевина правоугаоне основе, дебелих камених зидова, димензија 91 x 27 m, оријентисана у правцу исток—запад са двосливним кровом. У њој су складишта издељена са два реда стубаца, између којих су смештени огромни глинени ћупови – долије (висине око 2 m), готово до половине укопани у земљу.[16][17]

Уз западни зид налазили су се базени дубоки до 1,40 m који су служили за примање текућина (највероватније уља, вина).

Широк улаз у складиште налазио се на јужној страни, а испред њега постојао је покривени трем на стубовима, и приступна рампа да би запрега могла да приђе што ближе базенима за складиштење.

Из трема житнице улазило се у две издвојене просторије, у југоисточном углу грађевине, а такође и у посебно издвојени тракт са низом просторија распоређених на западном крилу. Овај тракт је по свој прилици имао спратну конструкцију и служио је за смештај царске администрације, у чијој надлежности је било прикупљање пореза и дистрибуција жита и вина.

Објекат је био на најбољи начин, за оно историјско раздобље, заштићен од пожара или крађе. Прозори су били уски и постављени висока, а на вратима су биле чврсте браве и металне резе. Уношење и и вађење производа рађено је ручно, што је захтевало запошљавање великог броја радника.

Глинени ћупови и базени за смештај житарица и текућине

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Према списима Антонија Марцелина, наводећи да су се цареви Валенс и Валентијан сусрели 365. године у Медијани.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Група аутора (1983): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, Ниш.
  2. ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91­92.
  3. ^ Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
  4. ^ Медијана, локалитет Брзи Брод, Споменици културе у Србији
  5. ^ П. Петровић, Медијана. Античко насеље са вилама, Старинар XLVII/1996, Београд 1997, 295-300
  6. ^ П. Петровић, Медијана резиденција римских царева, Београд – Ниш 1994.
  7. ^ Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, (1983). стр. 53–75.
  8. ^ E. B. Thomas, Römische Villen in Pannonien, Beiträge zur Pannonischen Siedlungsgeschichte, Budapest 1964
  9. ^ Villa Settlements, in: A.Lengyel, G.T. B. Radan (eds.), The Archaeology of Roman Pannonia, Budapest 1981, 275-321
  10. ^ M.Vasić, Römische Villen von Typus der Villa rustica aus jugoslawischen Boden, Arch. Iug. XI,Beograd 1970, 45-81
  11. ^ В. Динчев, Римските вили в днешната българска територия, София 1997.
  12. ^ Grupa autora, Niš u srednjem veku, Doba vizantijske vlasti, U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš (1986). стр. 83
  13. ^ Историјски институт Београд Историја Ниша I, Грађевине и топографија у делу Ниш у античко доба. Ниш, 1983.pp. 66–70
  14. ^ Dragoslav Srejović, Kad smo bili kulturno središte sveta, Elektronsko izdanje Zajednički poduhvat TIA Janus i Ars Libri Ars libri i Kremen Beograd 2001 Biblioteka Lavirint Knjiga 10
  15. ^ Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд (1994). стр. 22.
  16. ^ T. Čerškov, Mediana-horreum, 41-43
  17. ^ П. Петровић, Медијана резиденција римских царева, 41-46

Литература[уреди | уреди извор]

  • Plemić, B. [2015]. Arheološki park Medijana - nedovoljno iskorišćen potencijal turizma Srbije. Turističko poslovanje, (15), 63-74.
  • Bratanić, R. (1938) Arheološka istraživanja u Brzom Brodu. Starinar, XIII: 199-204
  • Ćirić, J. (1974) Prilog istorijsko-geografskom proučavanju lokacija Niša. Niš
  • Ćirković, S. (2003) Spomenici kulture od izuzetnog značaja kao turistička vrednost Srbije. Glasnik Srpskog geografskog društva, vol. 83, br. 2, str. 71-86
  • Davidov, D., ur. (2004) Arheološko blago Niša, od neolita do srednjeg veka. Beograd, katalog izložbe

Спољашње везе[уреди | уреди извор]