Штајерска (држава)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Штајерска
Steiermark
Застава Штајерске
Застава
Грб Штајерске
Грб
Положај Штајерске
07 Graz, Austria.jpg
Држава Аустрија
Админ. центарГрац
ПредседникХерман Шиценхефер
Површина16.401,04 km2
Становништво2019.
 — број ст.1.243.052
 — густина ст.75,79 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Штајерска (нем. Steiermark, словен. Štajerska) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном средишњем и југоисточном делу. Главни град Штајерске је Грац, после Беча највећи град Аустрије.

Положај[уреди | уреди извор]

Штајерска заузима средишњи и југоисточни део Аустрије. Покрајина се граничи:

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Алпи на западу Штајерске
Седиште покрајине, град Грац
Управна подела Штајерске
Река Мура близу изворишта на западу покрајине
Виногорје Заузал у јужној Штајерској
Мурау је просечан градић горње (алпске) Штајерске
Светски чувен Технички универзитет у Грацу

Са површином од 16.401,04 km² Штајерска је по величини друга покрајина у држави.

Рељеф: Штајерска је по рељфу подељена на два изразита дела. Јужни и источни део је у склопу обода Панонске низије и то је валовито и бреговито, ређе брдско подручје. Надморска висина је око 200-400 метара. Планинска подручја се простиру у средишњем и северном делу и припадају ланцу Алпа (Аустријски и Штајерски Алпи). Највиши врх, Високи Дахштајн, се налази на северозападној граници и висок је готово 3 хиљаде метара.

Штајерска је подијељена на неколико области. Површином је највећа Горња Штајерска (њем. Obersteiermark), која се простире од Штајерских ивичних планина на сјеверу до долине ријека Муре и Мирц на југу. Западна Штајерска (њем. Weststeiermark) јужно је од Горње Штајерске и лежи западно од ријеке Муре, док Источна Штајерска (њем. Oststeiermark) лежи источно од Муре и јужно од Фишбахер Алпа. Главни град Штајерске Грац смјештен је између Источне и Западне Штајерске. Јужни дио покрајине око Лајбница, Радкерсбурга и Дојчландсберга назива се Јужном Штајерском (њем. Südsteiermark), но тај се географски појам не смије помијешати са називом Доња Штајерска (њем. Untersteiermark) која је након Првог свјетског рата прикључена Држави СХС и данас припада Словенији.

Клима: Штајерска има благу умерено континенталну климу, која само у највишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Штајерске протиче река Мура, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Она у покрајини прима неколико притока, од којих су битне Мирц (лева) и Ласниц (десна). Источни де покрајине је у сливу реке Рабе, која ту извире и тече горњим делом тока, док је северни део Штајерске у сливу Енса. Поред водотока, у западној Штајерској постоји и низ малих ледничких језера, али су она мањег значаја него језера у другим деловима Аустрије.

Биљни и животињски свет: Штајерска се често назива и „зеленом покрајином“ (њем.Grünemark“), јер је око 61% њене површине прекривено шумама, а још 25% површине заузимају ливаде, обрадиве површине, воћњаци и виногради.

Историја[уреди | уреди извор]

Штајерска је древна област у историји Европе, позната под датим називом још у раном средњем веку. Данашња покрајина настала је од Војводства Штајерске по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Претходно је од дотадашњег војводства одвојен мањи, јужни део (тзв. Јужна Штајерска), већински насељен Словенцима, који данас чини Штајерску област у склопу Словеније са средиштем у Марибору.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњим подацима из 2019. године Штајерска има преко 1,243 милиона становника, па је четврта аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се повећава.

Густина насељености је око 76 ст./км², што нешто ниже од државног просека. Делови уз Грац и у низинама су много боље насељени (100-200 ст./км²), док су планински крајеви на ободу много мање густине насељености (<50 ст./км²).

Етнички састав: Штајерска је традиционално насељена аустријским Немцима и у веома малом броју Словенцима. Словеначку мањину данас чини пар веома малих заједница у селима дуж границе са Словенијом, па им нису зајемчена права као знатно бројнијим Словенцима у суседној Корушкој. Последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима.

Привреда[уреди | уреди извор]

Штајерска је високо развијена покрајина, посебно околина Граца. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница. Последњих година покрајина је водећа по степену привредног раста у Аустрији.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство, воћарство и сточарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Граца и долину Муре.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Штајерској. Посебно је развијен зимски и скијашки туризам на Алпима на северу покрајине, док је југ више везан за вински туризам.

Управна подела[уреди | уреди извор]

Покрајина се дели на 13 подручних јединица - округа (Bezirk) - 1 градски округ (тзв. статутарни град) и 12 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 286.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2019)
скр.
1. Грац Graz 127,57 288.806 G
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2019)
скр.
1. Брук-Мирцушлаг (округ) Bezirk-Mürzzuschlag Брук на Мури 2.156,83 98.984 BM, (MZ)
2. Вајц (округ) Bezirk Weiz Вајц 1.097,97 90.343 WZ
3. Грац-Умгебунг (округ) Bezirk Graz-Umgebung Грац 1.084,60 154.260 GU
4. Дојчландсберг (округ) Bezirk Deutschlandsberg Дојчландсберг 863,47 60.821 DL
5. Лајбниц (округ) Bezirk Leibnitz Лајбниц 751,18 84.155 LB
6. Леобен (округ) Bezirk Leoben Леобен 1.053,42 60.060 LE, LN
7. Лизен (округ)
са Гребмингом и Бад Аусзеом
Bezirk Liezen,
Bad Aussee, Gröbming
Лизен 3.318,66 79.907 LI, GB, (BA)
8. Мурау (округ) Bezirk Murau Мурау 1.385,24 27.659 MU
9. Мурталь (округ) Bezirk Murtal Јуденбург 1.675,76 72.004 MT, (JU, KF)
10. Зюдостштаермарк (округ) Bezirk Südoststeiermark Фелдбах 985,22 84.276 SO, (FB, RA)
11. Фојтсберг (округ) Bezirk Voitsberg Фојтсберг 678,19 51.161 VO
12. Хартберг-Фюрстенфельд (округ) Bezirk Hartberg-Fürstenfeld Хартберг 1224,28 90.622 SO, (HB, FF)

Познати Штајерци[уреди | уреди извор]

Збирка слика важнијих градова покрајине[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]