Тијатира

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тијатира
ThyatiraBasilika.jpg
Тијатира
Тијатира на мапи Турске
Тијатира
Приказ на мапи Турске
Место Турска
Координате38°55′15″ СГШ; 27°50′30″ ИГД / 38.9208° СГШ; 27.8417° ИГД / 38.9208; 27.8417

Тијатира (грч. Θυάτειρα) је древни град на западној Мале Азије. Данас његови остаци се налазе у близини савременог турског града Акхисар. Током старог и средњег век, био је један од најзначајнијих градова у историјском региону Лидији.

Два пута се спомиње у Новом завету, посебно се ранохришћанска цркве у Тијатири појављује у књизи Откривења као једна од седам цркава Апокалипсе.

Историја[уреди]

Археолошка ископавања указују на то да насеље на овом месту налази од 3. миленијума пре нове ере.[1] Тијатира се налазио северно од града Сарда и 60 километара источно од Пергама на територији Лидије у близини границе са Мизијом.[2].

Према Стефану Цариградском византијског име града је дао Селеук I Никатор, али је вероватније да је име древног лидијског порекла. Када је град потпао под власт Селеукида, обновљен је и насељен војницима]. Затим Тијатира пала под власт Пергамског царства 133. п. н. е.. Цар Атал III га је припојио Римском царству. У римском периоду сјајан град је знатно напредовао под управом цара Веспазијана. У граду су боравили и цареви Хадријан (123.) и Каракал (215.).

266. години у Тијатири се одиграла битка између војске цара Валенса и узурпатора Прокопија, који је завршена поразом узурпатора. [3]

Након пада Римског царства 395. Тијатира је припала византијском цасртву. У 12. веку, почела је најезда отоманских Турака на Малу Азију, и Тијатири током два века била често на удару. У 14. веку Тијатира постаје део Отоманске империје, а тада је преименована у Акхисар.

Тијатира се налазила на раскрсници важних путева који олакшавају његову трансформацију у важан трговински и занатски центар. Од посебног значаја за град је била производња вунених тканина и порфире [4].

У Тијатири, као и у другим градовима у Малој Азији, постојала је древна хришћанска црква; Према Епифанију, почетком 3. века, готово сви становници Тијатире су били хришћанин. Црква Тијатира је једна од седам цркава Апокалипсе[5] Међу старим хришћанским епископима Тијатире познати по именима су: Сер (325.), Фуско (431., учествовао на Сабору у Ефесу), Диамон (458.), Василије (878.). Након освајања од стране Турака Тијатирска епархија је укинута.

Почетком 20. века становништво Акхисар је било: укупно 22.000 људи, од којих 14.000 били Муслимани, 7000 - православни грци , 1000 - Јермени и Јевреји. Као резултат грчко-турске размене становништва Грчко становништво је напустило град, који је од тада хомогено Турски.

Извори[уреди]

  1. ^ Richard S. Ascough. Lydia: Paul’s Cosmopolitan Hostess
  2. ^ Ринекер Ф.,Майер, Герхард [1] Библейская энциклопедия Брокгауза Christliche Verlagsbuchhandlung Paderborn 1999. pp. 1226
  3. ^ Гиббон, Эдуард, История упадка и разрушения Римской империи, Гл. XXV
  4. ^ И. Левинская, Деяния Апостолов: Историко-филологический комментарий. Главы 9—28, СПб. 2008, Факультет филологии и искусств Санкт-Петербургского государственного университета, Нестор-История, pp. 277-279, 664, isbn = 978-5-8465-0800-2
  5. ^ Catholic Encyclopedia > T > Thyatira