Томаж Шаламун

С Википедије, слободне енциклопедије
Томаж Шаламун
Лични подаци
Датум рођења(1941-07-04)4. јул 1941.
Место рођењаЗагреб,
Датум смрти27. децембар 2014.(2014-12-27) (73 год.)
Место смртиЉубљана,
ДржављанствоСловенија, САД
Званични веб-сајт
tomazsalamun.com

Томаж Шаламун, словеначки песник и преводилац, (4. јул 1941, Загреб, † 27. децембар 2014, Љубљана)[1].

Живот[уреди | уреди извор]

Томаж Шаламун рођен је у Загребу 1941. Живео је у Љубљани. Гимназију је завршио у Копру (1960), а студирао историју и историју уметности у Љубљани (1965). Током студија сарађивао је са ОХО групом, у којој је радио и његов брат, сликар Андраж Шаламун. Његове сестре су Јелка и Катарина. Са Маруши Кресе има сина Давида[2].

Године 1969. запослио се као приправник у Модерној галерији Љубљана, а 1971. као асистент за историју уметности на Академији ликовних уметности у Љубљани.

Године 1970. био је на тромесечном постдипломском курсу у Пизи. У јулу исте године позван је од стране Њујоршког музеја модерне уметности (МОМА) као члана групе ОХО; ту је остао месец дана. У јесен 1971. позван је у САД на Универзитет у Ајови (1971-72). Тамо је радио на Катедри за компаративну књижевност и теорију књижевности. Касније је на позив америчке ликовне колоније Иадо још три пута боравио у САД по два месеца (1974, 1979, 1986), где је стварао (већина Шаламунових песама настала је у иностранству). 1996-2000 био је културни аташе Словеније у Њујорку, а 2008. радио је као гостујући професор креативног писања на Универзитету Ричмонд у америчкој држави Вирџинији.

Године 1979. оженио се сликарком Метком Крашовец.

Поезију је почео да пише у Перспективу 1963-64. Био је члан ОХО и са њим излагао у Љубљани, Београду, Загребу, Њујорку и самостално у Крању.

Словеначки класик је постао 1993. године са одабраним песмама из реномиране колекције Кондор. Године 2005. изабран је за ванредног, а 2013. за редовног члана Словеначке академије наука и уметности (САЗУ).

Више од 30 његових књига преведено је на 18 језика.

Академски сликар и графичар Метка Крашовец, супруга Томажа Шаламуна, предала је јавности целокупну његову међународну збирку књига. У ту сврху, на другу годишњицу песникове смрти, основан је и отворен Песнички центар Томаж Шаламун, са седиштем у Цанкарјевој 5 у Љубљани. Кустос збирке је песник и писац Алеш Штегер.

Рад[уреди | уреди извор]

Када је Томаж Шаламун објавио песму „Дума 64” (1964), била је политички провокативна. То се односило и на објављивање песме у Перспективу 1963. године; такође објављивањем збирке поезије Покер 1966. Тада је песник добио подршку једног од српских песника, а пре рата и француског надреалисте, тада члана ЦК КП Србије. ,Оскар Давичо, који је – како наводи у интервјуу – „био на целој задњој страни новина“ Комуниста је написао прави панегирик, који је у Словенији изазвао велику пометњу“Štamcar, Miha; Neža Mrevlje (2009). »Filozofija je tanker, poezija pa je hitra«. InDirekt. ISSN 1855-2889[3].

У оквиру међународних фестивала поезије, у оквиру разних књижевних радионица, као и у оквиру својих читалачких турнеја, највише је посетио САД: Вермонт Колеџ, Университи оф Ајова, Сарах Лауренце Колеџ, Универзитет Харвард, Универзитет Колумбија, Државни универзитет Џорџије, Универзитет Масачусетс-Амхерст, Универзитет Емори, Универзитет Мисисипија.

У мају 2002. жири Берлинског уметничког програма (ДААД) позвао је Томажа Шаламуна у Берлин на годину дана. Додељене су стипендије књижевним ствараоцима широм света.

Поезија[уреди | уреди извор]

Томаж Шаламун је представник 2. послератне генерације. Он је први из ове генерације који је остварио једну врсту модернистичке поезије. У садржајном погледу, међутим, напустио је традицију соцреализма, симболизма и егзистенцијализма.

Објавио је преко тридесет збирки поезије. Већ у првој збирци (Покер) користио је свој језик, који је већ коришћен пре њега. Овим језиком унео је у поезију речи које су се раније сматрале табуом у песмама. Увео их је тако да се уклапају у његове песме. Никада није писао у првом лицу. У Шаламуну је песничко ја скривено у језику и у скривеном приповедачу, тако да он нигде не приповеда песму директно од себе.

Радове је објавио у Перспективама, у зборнику ЕВА, Каталог I, Каталог II, Перицарережерациреп.

Збирке поезије[уреди | уреди извор]

  • Покер (1966)
  • Сврха пелерине(1968)
  • Ходочашће Марушки (1971)
  • Бела Итака (1972)
  • Америка (1972)
  • Арена (1973)
  • Соко (1974)
  • Имре (1975)
  • Друиди (1975)
  • Турбине (1975)
  • Празник (1976)
  • Звезде (1977)
  • Анђеоски метод (1978)
  • На трагу игре (1979)
  • Историја светлости је наранџаста (1979)
  • Маске (1980)
  • Балада за Метка Крашовца (1981)
  • Аналогије светлости (1982)
  • Глас (1983)
  • Сонет на млеку (1984)
  • Соја реалидад (1985)
  • Љубљанско пролеће (1986)
  • Мера времена (1987)
  • Жива рана, живи сок (1988)
  • Клинац и јелен (1990)
  • Глаголи сунца (1993)
  • Амбра (1995)
  • Црни лабуд (1997)
  • Књига за мог брата (1997)
  • Море (1999) (ЦОБИСС)
  • Шума и пехари (2000) (ЦОБИСС)
  • табле (2002)
  • Одатле (2003)
  • Са Архилохом на Кикладима (2004)
  • Шта је шта (2005)
  • Сунчева кочија (2005)
  • Плава кула (2007)
  • Два брата на иста врата (2007) Хиперион
  • Њања ме посећује ниоткуда као риба (2008)
  • Фрозен Талес (2009)
  • Почешао сам лављу главу до пола њушке, а онда сам стао (2009)
  • Свет је у криву (2010)
  • Сезона (2010)
  • Опера буффа (2011)
  • КАДА: Изабране песме (2011) ISBN 978-961-242-384-1
  • Дах (2013, Птуј – Институт Итадакимасу)
  • Молуск (2013) Цанкарјева заложба
  • Бебе (2014)
  • Оргије (2015) ISBN 978-961-284-044-0
  • Она која подиже своју шапу спава (2015) ISBN 978-961-6952-45-3
  • Рама (2015, Хиперион)
  • Шапат (избор и илустрације Метка Крашовец, 2016)
  • Постхумна туча (белешка и илустрације Ана Шаламун, 2018)
  • ЈУТРО: шест збирки из заоставштине (шест до сада необјављених збирки поезије, насталих од 2004. до 2013. под насловима: Изгубљени у мрежама под маслинама, Превара, Ропар, Анди, Михаел је наш, Усода; пропратне речи Михаела Маурича и Алеша Штегер, 2018)
  • Отишло је све што сам загрлио - Избор песама 2013-2014; Посебно издање поводом 5. годишњице смрти Т. Ш. – Центар за поезију Т. Ш., ЈСКД (2019)
  • А свуда около је био снег; [песму приредио и предговор написао Миха Маурич; илустрације Ана Шаламун; преводиоци Јуре Потокар ... ет ал.] -- Љубљана: Јавни фонд Републике Словеније за културне активности, часопис Ментор: Поетски центар Томажа Шаламуна, 2021 (језик: енглески, словеначки)

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Маркова кућа (1992)
  • Корпорација у 21 спрату (2010)
  • Малине су: прича о преводилачким играма или ко жели песме Томажа Шаламуна (превео, приредио и пропратни текст написао Миха Мохор, 2015)

Адаптације[уреди | уреди извор]

  • Симон де Бовоар: Мандарине (1971)
  • Арт Бухвалд: Невоље у рају (1975)
  • Хаиме де Ангуло: Индијске приче (1978)
  • Агата Кристи: Полазак у 16:50 (1978)
  • Фредерик Вилијам Винтерботам: Нацистичке науке (1983)
  • Валтер де ла Мар: Чудесна јакна (1984)
  • Рене Гошини: Никејац (1985)
  • Чарлс Симић: Разоткривање тишине (2001)

Преводи[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Омладинска награда 1967
  • Награда Прешерновог фонда 1973
  • 1978. Награда Жељезаре Сисак
  • 1981. Награда Љубиша Јоцић
  • 1988. Јенкина награда за збирку поезије Мера времена
  • Прешернова награда 1999
  • 2003. Награда Алтамареа у Трсту
  • Европска награда за поезију 2007, Минстер, Немачка
  • 2007 Јенка награда за збирку поезије Сињи столп
  • Златни венац Струшких вечери поезије 2009, Охрид, Македонија
  • Награда за поезију и народ 2012, Кина
  • 2013 Његошева награда, Црна Гора

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ J, A. „Poslovil se je Tomaž Šalamun, ikonoklast slovenske poezije”. rtvslo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2023-10-03. 
  2. ^ kultura, V. P. S. (2015-02-02). „Umrl je David Šalamun”. old.delo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2023-10-03. 
  3. ^ Véliki poeti majhnih narodov ali kako je Prešeren spregovoril bolgarsko in kaj je povedal Bolgarom, Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts), 2021-11-22, Приступљено 2023-10-03