Тони Фергусон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тони Фергусон
Лични подаци
Пуно имеЕнтони Арманд Фергусон
НадимакЕл Кукуј
Датум рођења(1984-02-12)12. фебруар 1984.(40 год.)
Место рођењаОкснард, Калифорнија, САД
Висина180 cm
Спортске информације
СпортММА
Достигнућа и титуле
Лични рекорд25 победа, 10 пораза

Ентони Арманд Фергусон (енгл. Anthony Armand Ferguson; Окснард, 12. фебруар 1984) је амерички професионални ММА борац који се такмичи у лакој категорији Ултимативног борилачког шампионата (УФЦ). Професионални борац је од 2008. године и бивши привремени шампион лаке категорије УФЦ-а. Приступио је УФЦ организацији након што је победио у такмичењу Ултимативни борац 13. Тренутно је 6. борац лаке категорије.[1]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Фергусон је рођен 12. фебруара 1984. године у Оскнарду у Калифорнији, а одрастао је у Маскигону у Мичигену. Мексичког је порекла.

Фергусон је похађао Католичку средњу школу Маскигон, за школу је наступао у америчком фудбалу, бејзболу и рвању. Поред успеха у америчком фудбалу, три пута је наступао за америчку репрезентацију победивши у категорији до 68 килограма 2002. године.

Након средње школе, Фергусон је уписао Универзитет у Централном Мичигену пре него што је прешао на Државни универзитет Гранд Вели. Није дипломирао, али је имао успешну рвачку каријеру и победио је на државном колеџ првенству у рвању 2006. године у категорији до 70 килограма.[2]

Након колеџа Фергусон се преселио у Калифорнију како би био ближе великој породици,радио је у маркетингу и продаји током дана, а у ноћним сменама као бармен. Док је радио као бармен причао је колегама о рвачком искуству и добио је позив да тренира рвање. Убрзо се одлучио да постане професионални борац.

Каријера[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Фергусон је почео професионалну ММА каријеру борећи се за мале организације у Калифорнији 2007. године. Запажен меч у његовој раној каријери је победа над кик-бокс шампионом Џо Шилингом.

Ултимативни борац 13[уреди | уреди извор]

Фергусон се више пута пријављивао за такмичење у УФЦ-овој ријалити емисији Ултимативни борац. Коначно је добио шансу 2010. године да се докаже у тринаестој сезони ријалитија након што је оствари професионални скор од десет победа и два пораза и освојио шампионат у велтер катергорији у организацији Чиста борба.

Такмичио се као борац у шампионату Ултимативни борац: Тим Леснар против Тима дос Сантос. Изабран је трећи за Тим Леснар. У својој првој борби Фергусон је победио Џастина Едвардса нокаутом у првој рунди. Следећу победу остварио је над Рајаном МекГиливрејем у четрвртфиналу нокаутом у првој рунди, затим је у полуфиналу победио Чак О'Нила нокаутом у трећој рунди да би се пласирао у финале.

Ултимативни борилачки шампионат[уреди | уреди извор]

Фергусон је званично дебитовао за УФЦ на Ултимативни борац 13 финалу против Ремзи Најма. Фергусон је победио Најма нокаутом у првој рунди да би освојио УФЦ уговор и добио бонус за нокаут вечери.

Након свог дебија, Фергусон се вратио у лаку категорију и борио против Арона Рајлија 24. септембра 2011. године на УФЦ-у 135. Борба је заустављена након прве рунде када је Рајли рекао да му је поломљена вилица. Борба је зарвшена победом техничким нокаутом у корист Фергусона.[3]

Фергусон се затим суочио са ветераном ММА-а Ајвес Едвардсом у Ултимативни борац 14 финалу.[4] Фергусон је победио једногласном одлуком судија (30-27, 30-27 и 29-28).

Заказана је борба Фергусона и Дениса Халмана 5. маја 2012. године,[5] али је због повреде Халман одустао. Заменио га је Тиаго Таварес који се такође повредио и кога је заменио Мајкл Џонсон.[6][7] Фергусон је једногласном одлуком изгубио меч.[8]

Након више од годину дана одсуства због повреде руке задобијеном у последњем мечу, Фергусон се 19. октобра 2013. године на УФЦ-у 166 борио против Мајк Риа.[9] Фергусон је победио полугом у првој рунди и добио своју прву награду полуга вечери.

Фергусон се борио са Кацунори Кикуно 24. маја 2014. године на УФЦ-у 173.[10] Победио је нокаутом у првој рунди.

Следећа борба је заказана са Денијем Кастиљом 2. августа 2014. године на УФЦ-у 176,[11] али је после одлагања УФЦ-а 176  меч био померен за 30. август 2014. године на УФЦ 177,[12] када је Фергусон победио подељеном одлуком судија.

Фергусон се борио против Абела Трујиља 6. децембра на УФЦ-у 181 и победио у другој рунди полугом.[13]

Следећи Фергусонов противник Јенси Мадеирос је одустао од борбе због повреде.[14] Заменио га је Глејсон Тибу 28. фебруара 2015. године на УФЦ-у 184.[15] Фергусон је победио полугом у првој рунди и освојио награду за перформанс вечери.[16]

Меч у ком се борио 15. јула 2015. године  победио је једногласном одлуком судија (30–27, 30–27, and 30–26) против Џоша Томсона и освојио другу награду за перформанс вечери.[17][18][19]

Фергусонов наредни противник је био Хабиб Нурмагомедов,[20] али га је због повреде заменио Едсон Барбоза.[21] Фергусон је победио полугом у другој рунди и добио трећу узастопну награду за перформанс вечери и прву награду за борбу вечери.[22][23]

Мајкл Џонсон је одустао од реванша који је био заказан за 5. март 2016. године због повреде.[24] Као замена поново је био заказан меч са Нурмагомедовим за 16. април 2016. године,[25] али је овог пута Фергусон отказао меч због проблема са плућима.[26]

Следећи противник је био Мајкл Чиеса којег је заменио Ландо Ваната због повреде.[27][28][29] Фергусон је победио полугом и добио другу награду за борву вечери.[30][31]

Фергусон се борио против бившег шампиона Рафаела дос Ањоса 5. новембра 2016. године у финалу Ултимативног борца Латинске Америке 3. Победио је једногласном одлуком судија и освојио је нову награду за борбу вечери.[32][33]

Борба са Нурмагомедовим је заказана трећи пут за УФЦ 209, овог пута за наслов привременог шампиона лаке категорије УФЦ-а.[34] Меч је отказан након што је Нурмагомедов хоспитализован због симптома прехладе узроковане скидањем кила.[35]

Фергусон се борио са Кевин Лијем 7. октобра 2017. године на УФЦ-у 216 за привремени појас лаке категорије УФЦ-а. Победио је полугом у трећој рунди и постао привремени шампион.[36]

Четврти пут је заказана борба са Нурмагомедовим за 7. април 2018. године на УФЦ-у 223,[37] али је Фергусон истегао лигаменте док је ишао на конференцију за новинаре.[38][39]

Фергсон је победио Ентони Петиса 6. октобра 2018. године на УФЦ-у 229,[40] тако што је Петисов тренер  Дјук Руфус прекинуо меч после друге рунде након што је доктор установи прелом руке.[41] Фергусон је добио четврту награду за борбу вечери.[42]

Фергусонов следећи противник био је  Доналд Серон 8. јуна 2019. године на УФЦ-у 238.[43] Победио је техничким нокаутом након прекида доктора после отока на десном оку Доналда који га је онемогућило да настави борбу.[44] Овом победом је добио пету награду за меч вечери.[45]

Фергусонов меч са Хабибом Нурмагомедовим је заказана пети пут за наслов шампиона лаке категорије УФЦ-а за 18. април 2020. године,[46] али Хабиб није могао да напусти Русију због мера превенције услед пандемије корона вируса.[47] Замена за Хабиба је био Џастин Гејџи. Председник УФЦ-а Дана Вајт је објавио да је догађај одложен за 9. мај 2020. године.[48][49] Фергусон је изгубио техничким нокаутом у петој рунди забележивши свој први пораз у последњих осам година.[50] Овом борбом је освојио нову награду за меч вечери.[51]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Фергусон има сина, Арманда Ентонија, са женом Кристином Фергусон.

У марту 2019. године, Кристина је пријавила да се Тони понаша чудно и да има параноју, да не спава данима и да мисли да су му уградили чип за праћење током последње операције колена. Кристина је навела да није било физичког злостављања и насиља, али је превентивно затражила меру забране приласка док се Фергусон ментално опорави. У априлу 2019. године Кристина укида забрану приласка и сазнаје се да Фергусон наставља са борбама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rankings | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  2. ^ „Grand Valley State University Student Life Sports - All-Americans”. web.archive.org (на језику: енглески). 9. 12. 2014. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  3. ^ „UFC 135 preliminary-card results: Ferguson breaks Riley's jaw, Boetsch cruises | MMAjunkie.com”. web.archive.org (на језику: енглески). 26. 9. 2011. Архивирано из оригинала 26. 09. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  4. ^ „Yves Edwards vs. Tony Ferguson added to December's The Ultimate Fighter 14 Finale | MMAjunkie.com”. web.archive.org (на језику: енглески). 16. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 05. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  5. ^ „Tony Ferguson-Dennis Hallman Planned For UFC On FOX 3 - FightLine.com”. archive.vn (на језику: енглески). 30. 7. 2012. Архивирано из оригинала 30. 07. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  6. ^ „Tavares replaces injured Hallman, faces Ferguson at UFC on FOX 3 | MMAjunkie.com”. web.archive.org (на језику: енглески). 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 17. 03. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  7. ^ „Thiago Tavares out, Tony Ferguson now meets Michael Johnson at UFC on FOX 3 | MMAjunkie.com”. web.archive.org (на језику: енглески). 30. 3. 2012. Архивирано из оригинала 30. 03. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  8. ^ „UFC on FOX 3 results: Michael Johnson outstrikes Tony Ferguson, earns decision win”. MMA Junkie (на језику: енглески). 5. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2020. 
  9. ^ „Tony Ferguson vs. Mike Rio added to UFC 166”. MMA Junkie (на језику: енглески). 12. 7. 2013. Приступљено 19. 5. 2020. 
  10. ^ „Tony Ferguson meets Katsunori Kikuno at UFC 173 in Las Vegas”. MMA Junkie (на језику: енглески). 3. 3. 2014. Приступљено 19. 5. 2020. 
  11. ^ „Danny Castillo vs. Tony Ferguson booked for UFC 176 in August”. MMA Junkie (на језику: енглески). 11. 6. 2014. Приступљено 19. 5. 2020. 
  12. ^ „Danny Castillo on being a part of a canceled fight card and Mendes' frustrations - MMA Fight Corner”. web.archive.org (на језику: енглески). 14. 7. 2014. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  13. ^ „Tony Ferguson-Abel Trujillo Added To UFC 181 Lineup - Fightline.com”. web.archive.org (на језику: енглески). 9. 12. 2014. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  14. ^ „Lightweights Tony Ferguson vs. Yancy Medeiros added to UFC 184 | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 14. 1. 2015. Архивирано из оригинала 14. 01. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  15. ^ „Gleison Tibau Replaces Yancy Medeiros, Faces Tony Ferguson at UFC 184”. web.archive.org (на језику: енглески). 4. 2. 2015. Архивирано из оригинала 04. 02. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  16. ^ „UFC 184 bonuses: Of course Ronda Rousey won $50,000. But who joined her? | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 03. 03. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  17. ^ „Tony Ferguson-Josh Thomson Lightweight Bout Added to UFC Fight Night in San Diego”. web.archive.org (на језику: енглески). 2. 4. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  18. ^ „UFC Fight Night 71 results: Tony Ferguson dominates durable, bloodied Josh Thomson | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 16. 7. 2015. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  19. ^ „UFC Fight Night 71 bonuses: Frank Mir’s crushing KO nets him $50,000 | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 16. 7. 2015. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  20. ^ „Khabib Nurmagomedov vs. Tony Ferguson slated for TUF 22 Finale in December | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 21. 8. 2015. Архивирано из оригинала 21. 08. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  21. ^ „Edson Barboza steps in for Khabib Nurmagomedov to face Tony Ferguson at TUF Finale - MMA Fighting”. web.archive.org (на језику: енглески). 31. 10. 2015. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  22. ^ „TUF 22 Finale results: Tony Ferguson submits Edson Barboza in bloody thriller | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 12. 12. 2015. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  23. ^ „‘TUF 22’ Finale Bonuses: Tony Ferguson Earns $100K for Wild Win Over Edson Barboza”. web.archive.org (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  24. ^ „Tony Ferguson vs. Michael Johnson rematch added to UFC 197 | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 23. 1. 2016. Архивирано из оригинала 23. 01. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  25. ^ „Khabib Nurmagomedov vs. Tony Ferguson targeted for April UFC on Fox event - MMA Fighting”. web.archive.org (на језику: енглески). 2. 2. 2016. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  26. ^ „Tony Ferguson out; Rashad Evans vs. Glover Teixeira set as new main event | FOX Sports”. web.archive.org (на језику: енглески). 10. 4. 2016. Архивирано из оригинала 10. 04. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  27. ^ „Tony Ferguson vs. Michael Chiesa in the works for UFC's South Dakota debut - MMA Fighting”. web.archive.org (на језику: енглески). 7. 5. 2016. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  28. ^ „Tony Ferguson to Face Newcomer Landon Vannata at UFC Fight Night Sioux Falls”. web.archive.org (на језику: енглески). 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала 29. 06. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  29. ^ „Michael Chiesa out at UFC Fight Night 91, UFC seeks new opponent for Tony Ferguson | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 28. 06. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  30. ^ „UFC Fight Night 91 results: Tony Ferguson gets stiff test, but taps Lando Vannata in second | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 17. 7. 2016. Архивирано из оригинала 17. 07. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  31. ^ „UFC Fight Night Sioux Falls Bonuses: Ferguson, Vannata Garner $50K Apiece for Wild Battle”. web.archive.org (на језику: енглески). 15. 7. 2016. Архивирано из оригинала 15. 07. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  32. ^ „Tony Ferguson outduels Rafael dos Anjos in five-round war | FOX Sports”. web.archive.org (на језику: енглески). 8. 11. 2016. Архивирано из оригинала 08. 11. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  33. ^ „UFC Fight Night Bonuses: Ferguson, dos Anjos, Lamas, Silva de Andrade Receive $50K”. web.archive.org (на језику: енглески). 7. 11. 2016. Архивирано из оригинала 07. 11. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  34. ^ „It’s official: Khabib Nurmagomedov, Tony Ferguson meet for interim 155 title in UFC 209 co-main | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 14. 1. 2017. Архивирано из оригинала 14. 01. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  35. ^ „Khabib Nurmagomedov hospitalized after weight cut, UFC 209 title fight with Tony Ferguson off | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 3. 3. 2017. Архивирано из оригинала 03. 03. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  36. ^ „UFC 216 results: Tony Ferguson taps resilient Kevin Lee in 3rd to win interim lightweight title | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 10. 10. 2017. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  37. ^ „Tony Ferguson vs. Khabib Nurmagomedov a go for UFC 223, Dana White says | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  38. ^ „Tony Ferguson out, Max Holloway now meets Khabib Nurmagomedov for undisputed lightweight title | MMAjunkie”. web.archive.org (на језику: енглески). 2. 4. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  39. ^ Harkness, Ryan (1. 4. 2018). „You Won’t Believe How Tony Ferguson Injured His Knee”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  40. ^ „Tony Ferguson to return vs. Anthony Pettis at UFC 229”. MMA Junkie (на језику: енглески). 24. 8. 2018. Приступљено 19. 5. 2020. 
  41. ^ „UFC 229 results: Tony Ferguson's comeback complete; Anthony Pettis' corner stops crazy brawl”. MMA Junkie (на језику: енглески). 7. 10. 2018. Приступљено 19. 5. 2020. 
  42. ^ Fernando Quiles Jr (7. 10. 2018). „UFC 229 Bonuses, Live Gate & Attendance Revealed”. MMA News (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  43. ^ Hiergesell, Dan (10. 5. 2019). „Ferguson Vs. Cerrone Set For UFC 238 Next Month”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  44. ^ „UFC 238 results: Donald Cerrone's eye shuts, leading to Tony Ferguson TKO win”. MMA Junkie (на језику: енглески). 9. 6. 2019. Приступљено 19. 5. 2020. 
  45. ^ „UFC 238 bonuses: Tony Ferguson, 'Cowboy' Cerrone get a clear 'Fight of Night' winner”. MMA Junkie (на језику: енглески). 9. 6. 2019. Приступљено 19. 5. 2020. 
  46. ^ „OFFICIAL: UFC confirms Khabib vs Ferguson date & location”. RT International (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  47. ^ „Video: Khabib Nurmagomedov announces he’s out of UFC 249 reaction”. www.mmafighting.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  48. ^ „UFC 249 off for April 18; all other events ppd.”. ESPN.com (на језику: енглески). 9. 4. 2020. Приступљено 19. 5. 2020. 
  49. ^ „REVISED – UFC 249: Ferguson vs. Gaethje Fight Card | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 27. 4. 2020. Приступљено 19. 5. 2020. 
  50. ^ McDonagh, Joe (10. 5. 2020). „UFC 249 Results: Justin Gaethje Wears Down Tony Ferguson, Wins Belt”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 
  51. ^ Hiergesell, Dan (10. 5. 2020). „UFC 249 Bonuses! Gaethje Nets $100K For Main Event TKO”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]