Параноја

Параноја
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	психијатрија, психологија, психотерапија
МКБ-10	F20.0, F22.0, F22.8
МКБ-9-CM	295.3, 297.1, 297.2
MeSH	D010259

Параноја је психоза за коју су карактеристичне болесне идеје величине и прогањања, док је интелигенција особе очувана. Зато се ова болест понекад назива „разумно лудило”. По Крепелну, параноја је суманутост која се карактерише „спорим и подмуклим развојем трајног и суманутог система са очуваношћу јасноће и реда у мислима, вољи, делању”. Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи исправне закључке, али из погрешних премиса.

Литература

• Canetti, Elias (1962). Crowds and Power. Translated from the German by Carol Stewart. Gollancz, London. 1962.
• Farrell, John (2006). Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau. Cornell University Press.
• Freeman, D. & Garety, P. A.. Paranoia: The Psychology of Persecutory Delusions. Hove: Psychology Press. 2004. ISBN 978-1-84169-522-8.
• Igmade (Stephan Trüby et al., eds.), 5 Codes: Architecture, Paranoia and Risk in Times of Terror, Birkhäuser 2006. ISBN 978-3-7643-7598-0.
• Kantor, Martin (2004). Understanding Paranoia: A Guide for Professionals, Families, and Sufferers. Westport: Praeger Press. ISBN 978-0-275-98152-5. 
• Munro, A.. Delusional disorder. Cambridge: Cambridge University Press. 1999. ISBN 978-0-521-58180-6.
• Sant, P.. Delusional disorder. Punjab: Panjab University Chandigarh. 2005. ISBN 978-0-521-58180-6.
• Sims, A.. Symptoms in the mind: An introduction to descriptive psychopathology (3rd edition). Edinburgh: Elsevier Science Ltd. 2002. ISBN 978-0-7020-2627-0.
• Siegel Ronald K. (1994). Whispers: The Voices of Paranoia. New York: Crown. ISBN 978-0-684-80285-5. 
• Phelan, Michael; Wright, Padraig; Stern, Julian (2000). Core psychiatry. Philadelphia: Saunders. ISBN 978-0-7020-2490-0. 

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).