Топлодолска река (притока Темштице)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Топлодолска река
Опште информације
Дужина20,78 km
Басен136,95 km2
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
В. извора1880 m
Ушћерека Височица
Географске карактеристике
Држава/е Србија
ОбластИсточна Србија
НасељаТопли До и Засковци
ПритокеЈасковичка река

Топлодолска река је друга најважнија притока (саставница) у сливу Височице (Темштице), која дренира јужне падине Старе планине. Настаје у Топлом Долу спајањем Јаворске и Рекитске реке. У ширем смислу она припада сливу реке Темштице као њена лева саставница, а у најширем смислу припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.[1] Административно слив Топлодолске реке припада општини Пирот у Пиротском управном округу.

Географска истраживање Топлодолске реке[уреди]

О формирању Топлодолске реке писао је својевремено међу првима Јован Цвијић, који у о њој ово каже:

„„Топлодолштица извире челенком из цирка, којем су у залеђу Миџор, Доња и Горња Мартиница, Брезова Чука и Вражја Глава; на западу му је оквир Бабин Зуб, а на истоку Белан, који је зглобљен са Вражјом Главом. Дугим Билом, које се од Миџора одваја, подељен је овај цирк на двоје и тако су издвојена два крака Топлодолштице; у западном је цирку челенка Затрапње, а у источном, који је на скици представљен, челенка је Јаворске реке. Унутрашњост је оба цирка под густом гором, у Бацкој Реци превлађују четинари. Земљиште циркова је састављено из црвеног пешчара и црвеног конгломерата; у њима извиру многобројни слаби извори, које храни поглавито сочница, и њихове јаруге се састављају у главне кракове." [2]

Географске одлике[уреди]

Сливно подручје Топлодолске реке налази се у југоисточном делу Србије у оквиру подручја Старе планине између:

  • 43° 17' 35” и 43° 24' 11” северне географске ширине
  • 22° 35' 13” и 22 ° 47' 56” географске дужине.[3]

По површини слива од 136,95 km² и дужини речног тока од 20,78 km Топлодоласка река је друга најважнија притока Височице (Темштице). Код Топлог Дола дно долине Топлодолске реке се мало проширује, а низводно се на малој дужини местимично јавља и алувијална раван. Ипак, и даље је река дубоко усечена а долинске стране, нарочито леве, су високе и стрме.[4]

Пад речног корита се смањује али и на сектору од Топлог Дола до ушћа у Височицу износи значајних 24,7 m/km.

Са десне стране Топлодолска река прима највећу притоку Засковачку реку.

Ток Топлодолске реке има велику снагу због водности слива, нарочито у пролеће када се топи снег на Старој планини, као и изразитих падова. Имајући у виду и подлогу од црвених пешчара, често носи велику количину наноса. Улива се у Височицу на надморској висини од 483 метара.

Густина речне мреже у сливу Топлодолске реке је највећа ако гледамо само веће сливове површине преко 50 km² , и износи 2,4 km/km². Од тога је 1,06 km/km2 сталних водотокова (44,2%), и 1,34 km/km² периодичних водотокова (55,8%). Просечан пад Топлодолске са Јаворском реке износи 67,23 m/km.[4]

Саставнице Топлодолске реке[уреди]

Топлодолска река постаје од Ракитске (њене десне саставнице) и Јаворске реке (њене леве саставнице) које се састају код села Топлог Дола, по коме је и добила назив, на надморској висини од 699 метара.

Јаворска река

Јаворска река је и по дужини тока (12,03 km) и по површини слива већа саставница од Ракитске реке (6,92 km), тако да се може рачунати као почетак Топлодолске реке. Јаворска река извире 1,4 километара југоисточно од Миџора на 1.880 m н.в. Готово цео слив Јаворске реке, као и Ракитске изграђен је у пермским црвеним пешчарима, алевролитима и глинцима, осим развођа према Гостушкој и Дојкиначкој реци која су од тријаских кластичних стена. Ова врста геолошке подлоге, уз изразите падове омогућава изградњу веома густе речне мреже. Извори се налазе углавном на великим висинама, испод развођа.[4]

Притоке Јаворске реке су бројне, углавном кратког тока. Лева страна слива је шира и ту можемо издвојити Чунгуљски дол, Киселички дол, Студеначку реку. Са десне стране, пре Топлог Дола издваја се притока Ковани дол.

Јаворска река има изразити пад речног тока, долинско дно је уско, а стране долине су уз речно корито покривене шумском вегетацијом. И притоке имају јако велике падове, а на одсецима се јављају бројни већи и мањи водопади.[4]

Ракитска река

Ракитска река извире испод Војводиног венца (1.671 m н.в), на 1.612 метара надморске висине. Са леве стране у њу се улива Калуђерска река која извире из Калуђерских врела испод Миџора, а њене десне притоке одводњавају Прилепски врх (1.906 m н.в) и Тупанар (1.956 m н.в). И слив Ракитске реке одликује се великим бројем водотока, истина углавном периодичних, са изворима најчешће високо при развођима и великим падовима речних корита.[4]

Слив[уреди]

Након спајања Рекитске и Јаворске реке новоформирана Топлодолска река, до њеног спајања са реком Височицом, тече ка југозападу формирајући ток дужине око 8,801 км, и на том путу дренира слив укупне површине од 138.2 км². Ако се узме у обзир да дужине њених саставница износе за Јаворску реку 12,21 км, а за Рекитску реку 6,87 км, а да је тачка Топлодолске реке извор дуже саставнице (а то је Јаворска река), онда укупна дужина Топлодолске реке износи 21,011 км.[5]

На свом путу до ушћа у Височицу Топлодолска река прима следеће притоке:

  • Засковачку реку (своју најзначајнију притоку) која се након 2.7 км улива се у Топлодолску реку са њене леве стране на коти 581 м н. Име је добила по селу Засковци где настаје спајањем Терзинске реке са Живадиновим долом.
  • Дебелолушки дол, који се у Топлодолску реку улива са њене десне стране.[6]
  • Низ мањих и углавном повремених токова.

Ако се у обрачун укључе само стални водотокове, у том случају густина речне мреже Топлодолске реке износила 1.03 км/км².

Топлодолска река се углавном прихрањује на рачун отапања снега са највиших врхова Старе планине, као и на рачун пролећних киша. Она је током пролећних месеци изузетно јака, великих протицаја и велике кинетичке енергије тако да до самог спајања са Височицом доноси облутке пермских пешчара дециметарских до скоро метарских димензија. Насупрот овоме, током дужег периода без кише река скоро да пресушује.[5]

Ушће[уреди]

Након тока од 8,801 км, од настанка до спајања са Височицом, Топлодолска река, код Мртвачког моста као једна од саставница, формираа реку Темштицу.[5]

Хидрографија[уреди]

Корито Јаворске реке.

Хидрографска мрежа развијена у оквиру слива Топлодолске реке је дендритичног типа, са великим бројем повремених токова. Токови су великих градијената, бујичног карактера.[3]

Режим Топлодолске реке, али и њених главних саставница Јаворске и Рекитске реке као и њених главних притока, условљен је на првом месту отапањем снега као и пролећним кишама. Максимуми су присутни углавном током пролећних месеци, а условњени су позитивним температурама ваздуха које условљавају отапање снежног покривача. Последица овога су чињенице да су март, април и мај најводнији месеци у години када у просеку око половине укупне годишње количине воде протекне коритом Топлодолске реке.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Миловановић, Б. (2010). Клима Старе планине, Београд, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
  2. ^ Цвијић, Ј. (1896). Извори, водопади и тресаве у Источној Србији. У: Глас Српске Краљевске академије. Први разред, [Одељење природно-математичких наука], књ. 18 (стр. 1-122). Београд, Српска Краљевска академија. стр. 12
  3. 3,0 3,1 3,2 В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016) 115-140
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Топлодолска река У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 152-154
  5. 5,0 5,1 5,2 В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016) стр. 134
  6. ^ В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016) стр. 139-140

Литература[уреди]

  • Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.

Спољашње везе[уреди]