Јужна Морава

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Морава.
Јужна Морава
Јужна Морава
Јужна Морава
Основне карактеристике
Дужина 295 km
Површина басена 15.469 km²
Просечан проток 121 m³/s
Слив Црноморски
Водоток
Извор Скопска Црна гора, Македонија
Висина извора 1120 m
Ушће Западна Морава код Сталаћа
Географске карактеристике
Земље слива Застава Србије Србија
Застава Републике Македоније Македонија
Застава Бугарске Бугарска
Важније притоке Нишава, Топлица, Сокобањска Моравица, Јабланица, Ветерница...
Важнији градови Бујановац, Врање, Алексинац, Сталаћ

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ-север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Извори[уреди]

Јужна Морава настаје на Скопској Црној Гори, у Македонији, северно од њене престонице Скопље. Токови Кључевске и Слатинске реке стварају реку Голема, која је, када пређе македонско-српску границу, изнад села Бинач, на Косову, позната као Биначка Морава. Након 49 km Биначка Морава се састаје са Прешевском Моравицом код Бујановца и преосталих 246 km тече као Јужна Морава.

Географија[уреди]

Ј .Морава код Владичиног Хана

Река припада црноморском сливу, а површина њеног слива је 15.469 km², од којих је 1.237 km² у Бугарској (преко њене притоке Нишаве). Њен просечан проток на ушћу је 121 /s и није погодна за пловидбу.

Јужна Морава има сложену долину, тј, састоји се из низова клисура и котлина, у овом редоследу: Гњиланска котлина-Кончуљска клисура-Врањска котлина-Грделичка клисура-Лесковачка котлина-Нишка котлина-Алексиначка котлина-Сталаћка клисура. Након изласка из Сталаћке клисуре, Јужна Морава се среће са Западном Моравом.

У макрогеолошком погледу, Јужна Морава повезује Егејски и Панонски басен. Ово изазива феномен који се назива привидна инверзија тока, јер се чини да се река пење уз планине, а затим поново спушта. Тачка у којој се спајају ова два велика геолошка басена је Грделичка клисура, али дно клисуре, куда река тече, је много нижа од планина које је окружују, тако да река тече нормално.

Јужна Морава је некада била дугачка 318 km и представљала је дужу притоку Велике Мораве. Пошто је током времена изазвала неколико поплава, меандрирајућа река је скраћена за скоро 30 km, тако да је постала краћа од Западне Мораве. Међутим, Западна Морава је увек имала већи проток.

Подручја у јужној Србији кроз која протиче Јужна Морава су скоро потпуно без шума што је изазвало један од најтежих случајева ерозије на Балкану. Као последица овога, река уноси велике количине материјала у Велику Мораву, пунећи и подижући њено речно корито, што је потпомогло велике поплаве њене реке-кћерке.

Структура тока[уреди]

Јужна морава, Околина Ниша

Ток Јужне Мораве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина. Прва је Врањска котлина, затим следи Грделичка клисура, па Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Брестовачка котлина, мало Курвинградско сужење, које се наставља на Нишку котлину, а она на Мезграјско сужење. После овог сужења пружају се још Алексиначка котлина и Сталаћка клисура, где се Јужна Морава сустиче са Западном Моравом и заједно чине Велику Мораву.

Притоке[уреди]

Јужна Морава има 157 притока. Најважније леве притоке су: Бистрица ,Калиманка,Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Џепска река, Предејанска река, Козарачка река, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.

Економија[уреди]

Јужна Морава има значајан потенцијал за производњу електричне енергије, али се она уопште не користи. Велике енергетски систем је саграђен у њеном сливу, на Власини (електране Врла I-IV).

У извесној мери, њена вода се користи за наводњавање.

Најважнију улогу долина реке има у саобраћају. Она је природни пут за железницу и ауто-пут Београд-Скопље-Солун.

Загађеност[уреди]

Пластични отпад нагомилан око стабала, снимљен 2010. у близини Врања

О изузетно лошем стању екологије на реци јавност је информисана априла 2011. године након објављивања кратког документарног филма Тужна Морава[1] аутора Србољуба Пешића, који је стање реке описао следећим речима: „Смеће на све стране, гомиле флаша и кеса и на обали и у води, шкољке аутомобила, одбачени кућни апарати, завоји, шприцеви, угинула крава насред реке... А тек смрад - то не може ни да се опише. Двојица из екипе су се већ на пола пута осули неким пликовима, један је зарадио херпес сутрадан“.[2] Према истом извору, најгоре загађење на реци је од села Златокоп до села Бресница код Врањске Бање.

Као одговор на изузетно велику пажњу медија и јавности читаве Србије коју је филм изазвао, министарство екологије организовало је Велику акцију чишћења Ј. Мораве која је требало да траје све док проблем загађености не буде решен. Организован је кризни штаб, а у помоћ позвани војска, полиција, ватрогасци, комуналне службе и грађанство. Иако је акција кренула у пуном јеку 15. априла 2011, са, по речима тадашњег министра Оливера Дулића, 2000 волонтера,[тражи се извор од 01. 2014.] врло брзо је и стала највише због неспособности тадашљих власти да проблему приступе темељно, док су неке ангажоване службе еко-систему нанеле више штете него користи, нпр. непотребним сечењем стабала која су била прекривена пластичним кесама.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. from Guardians of Serbia 1 year ago (31. 3. 2011.). „Тужна Морава”. Vimeo.com. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  2. S. Veljković. „Јужна Морава – пловећа депонија!”. Novosti.rs. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  3. Ekologija (21. 4. 2011.). „Чишћење јужне Мораве - искуство за читаву Србију”. Blog.b92.net. Приступљено 16. 1. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

  • Тужна Морава, осмоминутни документарни филм о загађености Јужне Мораве на vimeo.com