Мехмет Шеху

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мехмет Шеху
Mehmet Shehu -28partizan-29.jpg
Мехмет Шеху
Биографија
Датум рођења (1913-01-10)10. јануар 1913.
Место рођења Чоруш
Кнежевина Албанија
Датум смрти 17. децембар 1981.(1981-12-17) (68 год.)
Место смрти Тирана
Народна Република Албанија
Религија ниједна (атеизам)
Професија политичар
Политичка
партија
Комунистичка партија Албаније
2. председник Већа министара СНР Албаније
20. јул 1954. — 17. децембар 1981.
Претходник Енвер Хоџа
Наследник Адил Чарчани

Мехмет Исмаил Шеху (алб. Mehmet Ismail Shehu; Чоруш, 10. јануар 1913Тирана, 17. децембар 1981) био је албански политичар и један од вођа Народноослободилачке борбе Албаније. У послератној Албанији је био најутицајнији политичар уз Енвера Хоџу. Према званичним владиним извештајима починио је самоубиство 1981. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1913. године у селу Чоруш, јужна Албанија, у породици имама, пореклом Тоска. Дипломирао је 1932. године у Тирани. Специјализовао се за пољопривреду. Пошто није нашао запослење у Албанији, добио је стипендију на Војној академији у Напуљу. Био је избачен из школе због својих комунистичких ставова 1936. године, након чега је примљен у Официрску школу у Тирани.

Шпански грађански рат[уреди]

Међутим, школовање је напустио наредне године када је добровољно отишао у Шпанију да се бори на страни републиканаца у Шпанском грађанском рату. Постао је члан Комунистичке партије Шпаније и ускоро постао командант Четвртог батаљона 12. интернационалне бригаде „Гарибалди“.

Након пораза Шпанске републике 1939. године, ухапшен је у Француској. Испрва је био смештен у концентрационом логору у Француској, а након тога пребачен у италијански логор где је постао члан Комунистичке партије Италије.[1]

Други светски рат[уреди]

Успео је да се врати у Албанију 1942. године, која је тада била под италијанском окупацијом, и одмах постао члан Комунистичке партије Албаније и придружио се албанским партизанима. Почетком 1943. постао је кандидат за члана Централног комитета КП Албаније.

Захваљујући искуству из Шпанског грађанског рата, брзо је напредовао и већ у августу 1943. постао командант Прве партизанске ударне бригаде, а касније командант Прве ударне дивизије НОВА. Од 1944. до 1945. био је члан Антифашистичке скупштине народног ослобођења Албаније.

Каријера у НР Албанији[уреди]

Након ослобођења Албаније у новембру 1944. године, Шеху је постао заменик заповедника албанске војске. Након школовања у Москви, добио је функцију заповедника Албанске народне армије и дошао до чина генерала. Шеху је после рата био једна од најмоћнијих личности у албанској политици, али је Енвер Хоџа ипак остао неприкосновени владар Албаније.

Шеху је од 1948. био члан Централног комитета и Политбироа Партије рада Албаније, а од 1948. до 1953. секретар ЦК. Од 1948. до 1954. је био заменик председника Већа министара (премијер Албаније) и министар унутарњих послова (шеф тајне полиције). Налседио је Хоџу на функције председника Већа министара 1954. и ту функцију вршио до своје смрти 1981. године.

Шеху је дуги низ година био Хоџин блиски сарадник и пријатељ, те друга најмоћнија особа у Албанији. Он је 1961. уредио формирање кинеско-албанског савеза. Међутим, наводно се 1981. успротивио Хоџиној политици изолационизма, због чега је био оптужен да је југословенски шпијун.

Смрт[уреди]

Дана 17. децембра 1981. био је пронађен мртав у својој спаваћој соби са рупом од метка у глави. Према званичној изјави албанске владе, починио је самоубиство услед живчаног слома. То је према албанском закону био злочин. Шеху је означен као „народни непријатељ“ и сахрањен негде у пустари мало даље од Тиране. Након смрти је био оптужен да је био не само југословенски агент, него да је радио и за ЦИА-у и КГБ.[2]

Његова удовица Фикерете и два сина су били ухапшени без икаквог објашњења и стављени у затвор.

Након 1991. године, Шехуов син Башким је пуштен из затвора и покренуо потрагу за очевим остацима. Објављено је да су остаци Мехмета Шехуа нађени 19. новембра 2001. године.

Извори[уреди]

  1. Europe since 1945: an encyclopedia, Volume 1 Author Bernard A. Cook Publisher Taylor & Francis, 2001 ISBN 0-8153-4058-3. ISBN 978-0-8153-4058-4.
  2. Albania as dictatorship and democracy: from isolation to the Kosovo War, 1946-1998 Volume 3 of Albania in the Twentieth Century: A History, Owen Pearson Volume 3 of Albania and King Zog, Owen Pearson Author Owen Pearson Edition illustrated Publisher I.B.Tauris, 2006 ISBN 1-84511-105-2. ISBN 978-1-84511-105-2.