Улица Мис Ирбијеве (Београд)
  Улица Мис Ирбијеве
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Градска општина Звездара |
| Почетак | Улица Живка Давидовића (Београд) |
| Крај | Улица Војислава Илића |
| Дужина | 800 m |
| Ширина | 15 m |
| Створена | 1930. |
| Названа | 2004. |
| Стари називи | Школска, Улица Заге Маливук |
 
| |
Улица Мис Ирбијеве у Београду на општини Звездара протеже се од Улице Живка Давидовића, близу Пашине чесме, поред Учитељске, до Улице Војислава Илића.
Ранији називи улице[уреди | уреди извор]
Улица је често мењала називе. До 1930. звала се Школска, а од 1930. до 1943. Мис Ирби.[1]
Од 1943. до 1946. Носила је име Марије Јеленске (1842-1882), позоришне глумице рођене у Загорју (1842-1882). Најдуже (од 1946. до 2004) носила је назив по учесници Народноослободилачког рата и народном хероју Заги Маливук (1919-1942).
Године 2004. улици је враћен назив који је у једном периоду имала: Мис Ирбијеве.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица је добила назив по путописцу и добротворки Аделини Паулини Ирби (1833-1911). Аделина Ирби је потицала из добростојеће енглеске породице.[2] Заједно са Џорџином Мјур Мекензи, после путовања по Европи, стигла је средином 19. века и у Кнежевину Србију, где јој је гостопримство пружио кнез Михаило Обреновић. Године 1866. објавила је путопис Путовање по словенским земљама Турске у Европи. Те исте године су у Сарајеву отвориле Завод за васпитање српских девојчица, који су похађале махом сиромашнија деца. Годину дана касније преминула је Мекензијева, а Ирбијева је наставила са својим просветно-хуманитарним радом и у време Херцеговачког устанка.
У Енглеској је покренула одбор за помагање српских избеглица, који је за хратко време сакупио 60.000 фунти.[1]
У Пакрацу је 1876. године отворила прву од двадесет школа за девојчице и дечаке кроз коју је прошло скоро 2000 ђака. За време рата Србије са Турком повукла се у Далмацију и у Книну и Полачи је отворила нове школе.
Заједно са лекаром путовала је кроз крајеве који су били опустошени ратом, носећи помоћ у храни и лековима.
Залагала се и за очување српских обичаја, посебно песама и кола.
Краљ Петар I Карађорђевић одликовао ју је Орденом Св. Саве, а краљ Никола Орден књаза Данила.[1]
Сахрањена је у Сарајеву уз велике почасти.
Улицом Мис Ирбијеве[уреди | уреди извор]
Иако званично пропада Хајдук Станковој улици, из Улице Мис Ирбијеве се може видети Грађевинско–техничка школа „Бранко Жежељ“.
У улици, или у њеној непосредној близини, некада се налазило неколико фабрика, које су приватизоване и срушене, као што су Индустрија прецизне механике[3] или „Букуља“.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Стојановић, Никола Л. (2004). Улице и тргови Београда. 1 : А-М. Београд: Библиотека града Београда. стр. 508. ISBN 86-7191-066-0.
- ^ Lazić, Nataša. „Mis Irbijeve (1) – Ko je bila "misica" koja je zaslužila ulicu u Beogradu”. 011 Info. Приступљено 8. 12. 2021.
- ^ Jeremić, Ivana. „Precizna mehanika, sporna privatizacija”. Cins. Приступљено 8. 12. 2021.
- ^ „Ruši se fabrika "Bukulja" na Zvezdari, grade se stanovi i kompecijalni prostor”. Еkapija. Приступљено 8. 12. 2021.