Универзитет „Бијељина” Бијељина

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Универзитет „Бијељина” Бијељина
Glavna fotogafija ygrade univerziteta.jpg
Типприватни
Оснивање2011.
РекторПроф. др Милена Јеликић Станков
Наставно особље67
Број факултета4
ЛокацијаБијељина,  Република Српска, БиХ
44°47′07.4″N 19°16′17.1″E / 44.785389° СГШ; 19.271417° ИГД / 44.785389; 19.271417
Веб-сајтwww.ubn.rs.ba
Logo univerzitet bijeljina.jpg

Универзитет Бијељина је приватни универзитет, основан 2011. године од стране Високе школе „Колеџ здравствене његе” Бијељина, на основу Сагласности Министарства просвјете и културе Републике Српске 2011. године у Бијељини у Републици Српској, БиХ.[1]

Универзитет Данас[уреди | уреди извор]

Универзитет располаже са 4300m² простора у оквиру којег Универзитет располаже са 4 амфитеатра, 5 учионица са укупно 600 мјеста. Студентима су на располагању и једна рачунарска сала са укупно 20 умрежених рачунара, те читаоница. Наставници, сарадници и администрација располажу са 12 кабинета, односно канцеларија. Амфитеатри поседују сопствена озвучења, а све учионице имају обезбијеђене услове за приступ Интернету и извођење наставе путем видео пројекција. Поред наведеног Универзитет има 9 лабораторија намијењених за извођење вјежби студентима фармације и пољопривреде. У оквиру универзитета налази се и Центар за психолошко саветовање младих.

Универзитет се данас састоји од четири факултета:[2]

  • Фармацеутски факултет
  • Факултет за психологију
  • Факултет здравствених студија
  • Пољопривредни факултет

Деканат[уреди | уреди извор]

Име: Позиција:
Доц. др Љиљана Томић Ректор
Доц. др Живка Малић Проректор за наставу
Доц. др Мирослав Недељковић Проректор за научни рад и међународну сарадњу
Доц. др Жива Живић Проректор за квалитет и кадрове
Проф. др Боро Крстић Директор
Доц. др Биљана Димитрић Генерални секретар
Дипл. ек. Вукосава Танацковић Финансијски директор
Доц. др Боро Крстић Декан, Пољопривредни факултет
Проф. др Зоран Милосављевић Декан, Фармацеутски факултет
Проф. др Мирослав Комленић Декан, Факултет за психологију
Доц. др Дражен Јовановић Декан, Факултет здравствених студија

Фармацеутски факултет[уреди | уреди извор]

Интегрисане академске студије фармације[уреди | уреди извор]

Студијски програм: Интегрисане академске студије фармације према програму трају 5 година, односно 10 семјестара и вреднују се са 300 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 1500 часова теоријске наставе, 885 часова практичне наставе, 945 часова семинара и 5445 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 9000 часова на факултету и у здравственим установама.

Стиче академски назив: Магистар фармације - 300 ЕЦТС.

Модел: Интегрисане академске студије фармације – петогодишње студије – 300 ЕЦТС
Област образовања: Здравље и заштита здравља
Поље образовања: Здравље
Дисциплина образовања: Фармација

Факултет за психологију[уреди | уреди извор]

Основне академске студије психологије[уреди | уреди извор]

Према програму, студије трају 4 године, односно 8 семестара и вреднују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 7200 часова активне наставе и самосталног рада студената.

Стиче академски назив: Дипломирани психолог – 240 ЕЦТ.

Модел: Први циклус основних академских студија психологије - четворогодишње студије – 240 ЕТЦС
Област образовања: Друштвене науке, пословање и администрација и право
Поље образовања: Друштвене науке
Дисциплина образовања: Психологија

Факултет здравствених студија[уреди | уреди извор]

Aкадемске студије Сестринство[уреди | уреди извор]

Према програму трају 3 године, односно 6 семестара и вреднује се са 180 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 1200 часова теоријске наставе, 810 часова практичне наставе, 240 часова семинара и 2170 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 4420 часова, на Факултету и у здравственим установама.

Стиче академски назив: Дипломирана медицинска сестра – 180 ЕЦТС

Модел: Први циклус академских студија Сестринства – 180 ЕЦТС
Област образовања: Медицинске и здравствене науке
Поље образовања: Здравствене науке
Дисциплина образовања: Сестринство

Пољопривредни факултет[уреди | уреди извор]

Основне академске студије агроекономије[уреди | уреди извор]

Студије првог циклуса агроекономије према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму агроекономија.

Стиче академски назив: Дипломирани инжењер агроекономије - 240 ЕЦТС

Модел: Први циклус академских студија агроекономије – 240 ЕЦТС
Област образовања: Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина
Поље образовања: Пољопривреда и рибарство
Дисциплина образовања: Агроекономика и рурални развој

Основне академске студије пољопривредне производње[уреди | уреди извор]

Студије првог циклуса пољопривредна производња према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму Пољопривредне производње.

Стиче академски назив: Дипломирани инжењер пољопривреде - 240 ЕЦТС

Модел: Први циклус академских студија пољопривредне производње – 240 ЕЦТС
Област образовања: Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина
Поље образовања: Пољопривреда и рибарство
Дисциплина образовања: Биљна производња

Издавачка дјелатност[уреди | уреди извор]

У оквиру Центра за издавачку дјелатност излази часопис Академски преглед[3], Зборници радова са научних конференција, Билтен Универзитета, Информатор.[4]

Часопис „Академски преглед” излази два пута годишње.

Међународни стандард за број часописа (ISSN) додјелила је Национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву, и то:

  • ISSN 2637-2525 – за штампано издање часописа
  •   ISSN 2637-2029 – за електронско издање часописа

Центри[уреди | уреди извор]

Центар за псхолошко саветовање младих подељен је у три сектора[5]

  • Савјетодавни сектор
  • Истраживачки сектор
  • Едукативни сектор

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Универзитет Бијељина”. Треба да знаш. Приступљено 5. 9. 2020. 
  2. ^ „Приватни Универзитети” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 5. 9. 2020. 
  3. ^ „O časopisu – AKADEMSKI PREGLED” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05. 
  4. ^ „IZDAVAČKA DJELATNOST – Univerzitet Bijeljina” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05. 
  5. ^ „Organizacija savjetovališta – PSIHOLOŠKO SAVJETOVALIŠTE” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]