Уранијум-238

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уранијум-238
Uranium03.jpg

10-грамски узорак

Опште
Име, симбол Уранијум-238,238U
Број неутрона 146
Број протона 92
Подаци о нуклидима
Природна распрострањеност 99.2745%
Полураспад 4.468 милијарди година
Родитељ изотопа 242Pu (&алфа;)
238Pa (&бета;)
Производ распада 234Th
Маса изотопа 238.05078826 u
Спин 0
Мод распада Енергија распада
Алфа распад 4.267 MeV

Уранијум-238 (238U или U-238) је најчешћи изотоп уранијума који се може наћи у природи. За разлику од уранијума-235, он не подлеже цепању (фисији), што значи да не може одржати ланчану реакцију. Међутим, флексибилан је за брзе неуторне и плодан, што значи да се може претворити у фисилни плутонијум-239. Уранијум-238 не може подржати ланчану реакцију, јер нееластично распршивање смањује неутронску енергију испод опсега где је брзина фисије једног или више језгара следеће генерације вероватна.

Око 99,284% масе природног уранијума је уранијум-238, који има време полураспада од 1,41×1017 секунди (4,468×109 година, односно 4,468 милијарди година).[1] Због своје распрострањености у природи и времена полураспада релативног у односу на друге радиоактивне елементе, уранијум-238 производи ~40% радиоактивне топлоте произведене унутар Земље.[2] Распад уранијума-238 доприноси 6 електронских анти-неутрона по распаду (1 по бета распаду), што резултира великим детектабилним геонеутринским сигналом када се распади дешавају унутар Земље.[3] Распад уранијума-238 до изотопа производа у великој се мери користи у радиометријском датирању, посебно за материјале старије од милион година.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Status of Health Concerns about Military Use of Depleted Uranium and Surrogate Metals in Armor-Penetrating Munitions” (PDF). web.archive.org. 19. 4. 2011. Приступљено 30. 1. 2019. 
  2. ^ Arevalo, Ricardo; McDonough, William F.; Luong, Mario (25. 2. 2009). „The K/U ratio of the silicate Earth: Insights into mantle composition, structure and thermal evolution”. Earth and Planetary Science Letters. 278 (3): 361—369. ISSN 0012-821X. doi:10.1016/j.epsl.2008.12.023. 
  3. ^ Piquemal, F.; Wang, Y.-F.; Chen, M.-J.; Wendell, R.; Tornow, W.; Rohm, R. M.; Nakamura, K.; Markoff, D. M.; Karwowski, H. J. (2005). „Experimental investigation of geologically produced antineutrinos with KamLAND”. Nature (на језику: енглески). 436 (7050): 499—503. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/nature03980. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]