Бета распад

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шема бета распада

Бета распад је један од радиоактивних распада атомског језгра. Производ тог распада су електрон или позитрон и зовемо их бета честице.[1]

Бета распад може бити:

  • бета плус (β+)
  • бета минус (β-)

Бета плус распад (β+)[уреди | уреди извор]

Везани протон у језгру почетног атома распадне на неутрон, позитрон и неутрино.

Исти запис са атомима је овакав :

Пример

Бета плус рапад се користи у медицини код томографије, где служе при поступку откривања ћелија рака.

Бета минус распад (β-)[уреди | уреди извор]

Спектар бета минус зрачења је континуалан јер енергију распада деле електрон и антинеутрино, али не увек на исти начин.


Код бета минус распада, везани неутрон у језгру почетног атома трансформише се у протон, електрон и антинеутрино. Протон остаје у језгру, а електрон и антинеутрино напуштају језгро. Шематски приказано:

што је у атомском запису исто као:

Пример бета минус распада може бити распад изотопа атома трицијума, где настаје језгро-потомак изотоп хелијума.

Све реакције следе закон о одржању наелектрисања. Значи, пре и после распада количина наелектрисања остаје иста. Ипак, редни број изотопа расте за 1, што значи да се помера за једно место напред у Периодном систему елемената.

За разлику од алфа распада, спектар бета-минус распада је континуалан, јер енергија није прецизно дефинисана већ је у неједнаким односима узимају антинеутрино и електрон. Језгра X i Y због велике масе имају малу кинетичку енергију.

Физиолошки ефект Бета честица[уреди | уреди извор]

Бета честице имају сличан ранг енергије као алфа честице, али имају мање наелектрисање, зато имају већу продорност. Тако имају и штетнији биолошки ефект на човека. За разлику од алфа честица, које зауставља већ лист папира, бета честице зауставља тек метална препрека од неколико милиметара (mm).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3. 
  • Sin-Itiro Tomonaga (1997). The Story of Spin. University of Chicago Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]