Урбанистичке целине

Урбанистичке целине
Ulica 27. marta u Kragujevcu.jpg
Опште информације
МестоКрагујевац
ОпштинаКрагујевац
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкаДруга половина 19. века
Тип културног добраНепокретно културно добро од изузетног значаја

Урбанистичке целине су саграђене у другој половини 19. века.[1] С обзиром да представљају значајну историјску грађевину, проглашене су непокретним културним добром од изузетног значаја Републике Србије. Налазе се у Крагујевцу, под заштитом су Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Оријентална варош коју је Лепеница делила на два дела је почела да се шири око путева за Београд, Горњи Милановац, Краљево и Крушевац. Главна чаршија је формирана око Камене ћуприје срушене у Првом светском рату на левој страни Лепенице до данашњег Крста са низом радњи старих заната.[1] Куће су биле ниске бондручаре и чатмаре. Током 19. века је прерастао из оријенталне касабе у европски град.[1] Милош Обреновић је наредбама о ширењу вароши око двора на левој страни Лепенице западно од старе чаршије поставио темељ новом Крагујевцу.[1] Улице се исправљају и калдрмишу, регулише Лепеница и озелењава околина. Трговачки, јавни и културни центар Крагујевца последњих деценија 19. и почетком 20. века добија савремени изглед првим регулационим планом Луке Ивковића из 1891, а потом урбанистичким планом Михајла Радовановића из 1931.[1] У главној градској улици су зграде еклектички решене са елементима класицизма, неоренесансе и сецесије.[1] Трг Крст представља почетак модерног архитектонско урбанистичког решавања Другог светског рата.[1] У улици Лоле Рибара су отворене занатске радње и дућани, а у улици Црвено барјаче куће са баштама. Конзерваторски радови су изведени на појединим деловима целине. У централни регистар су уписане 6. августа 1987. под бројем ПКИЦ 15, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Крагујевац 25. децембра 1987. под бројем ПКИЦ 2.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Г. Митровић, Крагујевац, Старо градско језгро, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 70.
  • Г. Митровић, Крагујевац, Старо градско језгро, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 72.
  • Старо градско језгро, Преглед наслеђа, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац 2017, 86.
  • Б. Радић, П. Пајкић, Старо градско језгро у Крагујевцу, Знамености Шумадије, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац 2006, 180-183.