Фаселис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фаселис, главни пут
Фаселис, аквадукт

Фаселис или Фалесида (грч. Φασηλίς) је древни ликијски град који је постојао на месту данашње провинције Анталија, Турска. Смештен је између планина Беј и шуме националног парка Олимпос, 16 km западно од туристичког места Кемер и на 57. километру пута Анталија–Кумлука.

Историја[уреди]

Град су основали досељеница са Родоса на челу са Лакаиосом, око 700. п. н. е.. Обзиром да је смештен на превлаци између две луке, постао је један од најважнијих градова западне Ликије односно средиште трговине између Грчке, Азије, Египта и Леванта, иако није припадао Ликијској лиги.

Град је имао три луке: једну на северу полуострва, другу на североистоку, а трећу на југозападу. Римски географ Страбон говори да је иза средње луке било мало језеро, које се данас претворило у мочвару.

Фаселис, који се налази на граници два историјска региона, понекад је припадао Ликији, а понекад и Памфилији. У граду доминирају преокрети: у 5. веку. п. н. е. освајају га Персијанци и држе неко време, затим је град ослобођен из Персијског царства и улази у Атинску поморску унију. Затим, у 4. веку п. н. е. градом влада цар Карије Маузол, за еим владар суседног града Лимира Перикл3 333. п. н. е.

Град је Александра Великог дочекао као ослободииоца и предао му златну круну. Могуће је да је златни саркофаг Александра Великог са својим пепелом чуван у Фаселису. Саркофаг је, по предању пребачен из Александрије у „залазак сунца” Римског царства, када се раширило хришћанство, а присталице нове религије уклониле све паганско.[1] Каже се да је у то време град био познат по уљу и ружама. Након Александра Великог, град је прелазио из руке у руку - њиме су владали Птоломеји, Родосци и 167. п. н. е. постао је члан Ликијске лиге што показује ковани новац из тог доба. Фаселис, заједно са градом Олимпос, понекад је био подвргнут пљачкама пирата, а 42. п. н. е. пао је под власт Римског царства. Од тада почиње обнова града, расте његово благостање. Процват града трајао је око 300 година. 129. године град је посетио цар Хадријан. У његову част изграђен је монументални лук са сводом на улазу у главну улицу, почевши од јужне луке. Историчари кажу да је град с времена на време патио од епидемије грознице, коју су Родесци вероватно пренели тамо, а понекад су доживљавали тешке дане због напада дивљих оса. У 5. - 6. веку, за време владавине Византијског царства, Фаселис је био један од градова који су прихватили услове Халкедонског сабора (451. година). После инвазије Арапа у 7. веку у граду почиње нови период просперитета (8. век). Из тог периода датирају рушевине градских зидина и грађевина.[2]

Године 1158. опсаду града држали су Турци Селџуци. Неколико земљотреса, као и раст трговинске активности у лукама Анталија и Алања, довели до тога да је Фаселис до 13. века изгубио свој значај и да су га становници у великом броју напустили. [3]

Фаселис данас[уреди]

Већина сачуваних рушевина припада римском и византијском периоду и налазе се на главној улици која повезује северну и јужну луку. У подручју позоришта и агоре налази се мали трг, на југоисточној страни од којег води степениште до позоришта и акрополе. Саграђена у 4. веку пре нове ере. на падини акрополе, позориште је релативно мало (његових 20 редова је предвиђено за 3.000 људи) и представља типичан пример амфитеатра из хеленистичког периода. Рушевине које су сачуване до данас показују да су театар изградили Римљани. У касном римском периоду, амфитеатар је служио као арена, а у касном византијском периоду његова сцена се користила као део градског зида.

Десно од улаза у град налазе се најстарији зидови градске тврђаве (3. век п. н. е.), као и рушевине, највероватније храм или монументална крипта. На падинама иза северне луке налази се градско гробље. Најимпресивније рушевине Фаселиса су водовод који се уздиже изнад паркинга. У близини је видљив капацитет за воду. Град је снабдеван водом из извора на северном брду. У граду су постојале три агоре: једна насупрот позоришту, друга два на десној страни главне улице која води до јужне луке. Унутар агоре, која се налази насупрот позоришту, виде се рушевине мале базилике византијског периода. Импресивне и урбане купке на градском тргу. Посебно су занимљиве мале купке, чији је систем грејања био типичан за римска купатила. У две некрополе града налазе се гробнице са поклопцима који приказују фигуре Ероса и лавова.

Референце[уреди]

  1. ^ „Фаселис Туристические места Турции-Фазселис”. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2011. Приступљено 21. 1. 2019. 
  2. ^ Кунар, Серхат. Вся Турция. Туристический справочник и история. — Стамбул: НЕТ Туристик Яйынлар А. Ш., 2008. — 136 с. ISBN 978-975-479-632-1 Неисправан ISBN.. (с. 83.)
  3. ^ [http://www.newadvent.org/cathen/11790b.htm Phaselis Catholic Encyclopedia|Katoličke enciklopedije

Спољашње везе[уреди]

Координате: 36°31′25″N 30°33′08″E / 36.52361° СГШ; 30.55222° ИГД / 36.52361; 30.55222