Делски савез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Делски савез на врхунцу 450. п. н. е.

Делски савез је савез грчких полиса под водством Атине у V веку п. н. е. Делски савез је формиран 477. п. н. е. као офанзивни и дефанзивни савез против Персије. Пошто је већина полиса била доста сиромашна да даје бродове савезу, плаћали су Атини порез да би се могли изградити бродови.

Оснивање Делског савеза[уреди]

Наком пораза Ксерксове инвазије на Грчку 478. п. н. е. Паусанија предводи Грке против Персијанаца. Био је непопуларан у Спарти, па Спарта предаје вођство следеће кампање Атини. Делски савез је формиран 477. п. н. е. као офанзивни и дефанзивни савез против Персије. Главни градови савеза били су: Атина, Хиос, Самос и Лезбос, а придружили су се и многа острва и многи јонски градови.

Атина води Делски савез од почетка, а благајна савеза се налазила на острву Делосу. Свака чланица савеза је имала један глас. Допринос сваке чланице одређивао је атински државник Аристид. Неки чланови савеза би дали бродове, неки трупе или оружје или новац. Савет свих полиса чланова савеза одржавао се редовно на Делосу.

Акције[уреди]

Прва акција савеза је била да заузму стратешки важно место Ејон на ушћу Струме у море, близу Амфипоља. У том месту Персијанци су држали утврђење, које је чувало важан прелаз преко реке. Након победе и освајања Ејона, следећа акција је била борба против пирата у Егеју. Неколико година касније следи борба у Карији и Ликији, где побеђују Персију и њене савезнике у бици код Еуримедона..

Атинска хегемонија у савезу[уреди]

Атина је имала обичај и да присиљава некога да буде члан савеза или да га присиљава да не излази из Делског савеза. Наксос, члан Делског савеза покушао је да се одвоји, али био је поробљен. Наксос је изгубио флоту, градске зидове и глас у савезу. Пример, што ће се десити онима који би се побунили против Делског савеза дат је на примеру Лезбоса. После неуспеле побуне убијају 1.000 вођа и угледних људи, а земљу деле Атињанима, који се ту настањују.


Атина пресељава 454. п. н. е. благајну Делског савеза из Делоса у Атину, наводно због опасности од Персије. Плутарх напомиње да су многи тај трансфер видели као узурпацију благајне савеза да би Перикле изводио велике и скупе радове по Атини. Атина све више тражи новац, а све мање бродове или војску. Од новца Делског савеза намењеног одбрани саграђени су Акропољ и Партенон, а извођени су и многи други радови. Делска лига се претварала од савеза у империју и то Атинску империју.

Борбе са Спартиним савезницима[уреди]

Кимон је протеран 461. п. н. е. из Атине, па демократске личности као Перикле и Ефијалт долазе до изражаја. То је значило потпуну промену атинске политике. Напушта се савез са Спартом, а у савез улазе Аргос и Тесалија. Мегара такође напушта Пелопонески савез и допушта да се дуж коринтског пролаза направи двоструки зид, као заштита за Атину. Осим тога, тада и сама Атина гради велики зид до Пиреја.

Убрзо је избио рат. Атина 458. п. н. е. блокира Егину, те брани Мегару од Коринта. Следеће године Спарта шаље армију у Беотију да би повратила моћ Тебе. Теба је била значајан спартански савезник у близини Атине. Међутим повратак Спартанаца је био блокиран, па су се упутили према Атини, коју побеђују у бици код Танагре. Два месеца касније Атињани побеђују у бици код Оинопита и поново контролишу Беотију осим Тебе.

Наставак рата са Персијанцима[уреди]

Рат са Персијанцима се наставио. Египат се побунио 460. п. н. е. Побуњеници захтевају помоћ од Атине. Перикле шаље 200 бродова, који су били намењени нападу на Кипар. После 4 године Персија је смирила и победила побуњенике. Персијски генерал Мегабиз је заробио велики део Атинске флоте.

То је био главни јавно наведени разлог пресељења благајне са Дела у Атину. После те победе Персијанци настоје поново преузети Кипар. Кимон се вратио из прогонства и предводи флоту од 200 бродова, који одлазе да одбране Кипар. Кимон умире током блокаде Китиона (данашње Ларнаке), али Атињани побеђују Персијанце и на копну и на мору у бици код Саламине на Кипру 450. п. н. е.. То је била једна од највећих битака против Персијанаца. Брзо после тога склопљен је Калијин мир.

Пред Пелопонески рат[уреди]

После битке код Коронеје 447. п. н. е. Атина више не контролише Беотију. Еубеја и Мегара се буне. Еубеја је постала поново савезник, који је плаћао данак, а Мегара је изашла из Делског савеза. Делски и Пелопонески савез потписују мировни уговор на 30 година, али трајао је само до 431. п. н. е., када избија Пелопонески рат.

Види још[уреди]