Селџучко царство

Селџучко царство دولت سلجوقیان Büyük Selçuklu Devleti
Грб
Територија Селџучког царства
Географија
Континент		Азија
Регија		Мала Азија, Средоземно море, Блиски исток, Кавказ, средња Азија
Главни град		Нишапур (1037–1043) Рај (1043–1051) Исфахан (1051–1118) Хамадан, Западна пријестолница (1118–1194) Мерв, Источна пријестолница (1118–1153)
Друштво
Службени језик		*персијски (службени и дворски језик, главни књижевни и говорни језик) арапски (језик учењак, science and theology)
Религија		ислам
Политика
Облик државе		монархија
— Султан		Осман I
		Орхан I
		Мурат I
Историја
Историјско доба		средњи век, ново доба
— Оснивање		1037.
— Укидање		1194.
— Статус		бивша држава
Портал:Историја

Овај чланак је део серије о историји Ирана и Турске

Историја Ирана Овај чланак је део серије о историји Ирана Историја Ирана Митологија Пишдади Кајаниди Антички период Праелам Елам Манејци Период царства Међанско царство Скитско царство Ахеменидско царство Атропатена Селеукидско царство Партијско царство Сасанидско царство Средњи век Праведни калифат Омејадски калифат Абасидски калифат Тахириди Сафариди Саманиди Бујиди Газнавиди Гуриди Селџучко царство Хорезмиди Илканат Тимуриди Нови век Сафавиди Хотакиди Авшариди Занди Каџари Савремено доба Пахлави Иранска револуција Иранска привремена влада Исламска Република Иран

Историја Турске Овај чланак је део серије о историји Турске Историја Турске Праисторија Праисторија Анадолије Бронзано доба Троја Хати Акадско краљевство Асирско краљевство Ахејци Кисвадна Хетити Арзава Митани Хајаса Ликија Асува Дијаоха Нео-хетити Фригија Карија Тијана Јонија Урарту Класична антика Класична Анадолија • Класична Тракија Лидија Ахеменидско краљевство Краљевство Александра Великог Кападокија Антигониди Селеукидско краљевство Понтско краљевство Битинија Аталиди Галатија Јерменско краљевство Римска република Комагена Римско царство Сасанидско царство Средњи век Византијско царство Рашидски калифат Селџучко царство Данишменди Анадолијски бејлук Румски султанат Киликија Едеса Артукиди Трапезунтско царство Никејско царство Латинско царство Илканат Кара-којунлу Ак-којунлу Османско царство Успон Османског царства Раст Османског царства Стагнација Османског царства Слабљење Османског царства Распад Османског царства Турска Република Турски рат за независност Прелазна влада Једнопартијски период Турске Републике Вишепартијски период Турске Републике

Селџучко царство (перс. دولت سلجوقیان; тур. Büyük Selçuklu Devleti, што значи Велика селџучка држава) је било средњовјековно турско-персијско царство, на челу са Куник граном Огуз Турака. Селџучко царство је контролисало простор од Хиндукуша на истоку, до Анадолије на западу и до средње Азије на сјеверу до Персијског залива на југу. Из своје домовине у близини Аралског мора, Селџуци су најприје продрли у Хорасан, а затим у Персију пред коначно освајање источне Анадолије.

Селџучко царство је основао Торгул-бег 1037. године, након покушаја оснивача Селџучке династије, Селџука, у првој четвртини 11. вијека. Селџуков отац је био високо позициониран у Огуској држави и дао је по њему име држави и династији. Селџуци су ујединили подјељену политичку сцену источног исламског свијета и играли су главну улогу у првом и другом крташком рату. Захваљујући њима дошло је оснивања посебне турско-персијске културе, усљед високе персијанизације у култури и језику, као и извоз персијске културе у Анадолију. Турска насеља на сјеверозападним дијеловима царства, која су била од стратешке важности за царство, довела су до туркизације тих подручја.

Литература

• Black, Edwin (2004). Banking on Baghdad: inside Iraq's 7,000-year history of war, profit and conflict. John Wiley and sons. стр. 38. 
• Savory, R. M. (1976). Introduction to Islamic civilisation. Cambridge University Press. стр. 82.