Фиат G.8

С Википедије, слободне енциклопедије
Фиат G.8

Aвион Фиат G.8
Aвион Фиат G.8

Општи подаци
Намена Школски авион
Посада 2
Порекло  Италија
Произвођач Fiat Aviazione - CMASA
Пробни лет 28.02.1934.
Уведен у употребу 1934.
Повучен из употребе 1950.
Статус неактиван
Први оператер  Италија
Број примерака 61
Димензије
Дужина 7,00 m
Висина 2,50 m
Распон крила 8,76 m
Површина крила 18,91 m²
Маса
Празан 560 kg
Нормална полетна 840 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х Фиат А.54
Снага КЕМ-а 103 kW
Снага КЕМ-а у кс 140 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 212 km/h
Економска брзина 185 km/h
Радијус кретања 430 km
Долет 925 km
Плафон лета 5.200 m
Брзина пењања 170 m/min
 Портал Ваздухопловство

Фиат G.8 је био једномоторни двокрилац са отвореним кокпитом намењен основној обуци пилота. Пројектовао га је Фиат а производила CMASA тридесетих година двадесетог века. Поред овог назива авион се може наћи у литератури под називом Фиат ЦМАСА Г.8 или само ЦМАСА Г.8.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

инг.Giuseppe Gabrielli конструктор авиона Фијат G.8
Цртеж авиона Фиат G.8 у три пројекције
Мотор Fiat A.54 авиона Фиат G.8
Авион Фиат G.8 на аеродрому

Почетком тридесетих година Министарство аеронаутике издало је распис за набавку двокрилца за основну обуку у летачким школама Regia Aeronautica (Ратно ваздухопловство). Фирма Фиат Авиазионе је поверила тај пројекат свом ижењеру Ђузепеу Габријелију (Giuseppe Gabrielli), коме је то једини двокрилац кога је пројектовао у каријери. Авион је добио назив G.8.

Израда прототипа поверена је Фиатовој подружници Costruzioni Meccaniche Aeronautiche Società Anonima (CMASA) у тосканским фабрикама у Марини ди Пизи. Први модел који је компанија направила, серијски број ММ.211, први пут је полетео 24. фебруара 1934. године. Након охрабрујућих летних тестова, представљен је Експерименталном центру Гуидониа који је одобрио његову серијску производњу. Региа Аеронаутица је наручила 60 авиона, који су испорућени у две партије прва 50 комада у 1935. а друга 10 у 1936. години[1].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп авиона је округлог попречног пресека. Носећа конструкција је просторна решеткаста конструкција направљена од заварених танкозидих челичних цеви, На ту конструкцију су причвршћени рамови повезани уздужним спојницама које формирају спољни облик трупа, и носе облогу трупа[2]. Предњи део авиона где је смештем мотор је обложен алуминијумским лимом све до нападне ивице доњег крила а остали део трупа је обложен импрегнираним обојеним платном. У трупу са налазе два кокпита смешених један иза другог (тандем распоред). У предњем се налази пилот а у другом кокпиту седи инструктор или путник. Оба кокпита су опремљена командним уређајима и инструментима као о ветробранским стаклом. На труп су са горње стране причвршћена крила а са доње сртране стајни трап[3]. У простору између мотора и прве кабине смештени су резервоари за гориво и уље.

Погонска група: Авион Фиат G.8 је опремљен радијалним мотором, 7-мо цилиндричним са једноструком звездом и ваздушним хлађењем Фиат А.54 снаге 140 KS (103 kW ), при 1.900 о/мин. На вратилу мотора је насађена метална двокрака елиса фиксног корака и пречника 2,2m[2]. Око цилиндара се налазио лимени прстен (Товнедов прстен) који је усмеравао ваздушну струју на цилиндре мотора и тиме их успешније хлади. За цивилне купце уграђиван је мотор Фиат А.70 снаге 200 KS (147 kW ), при 1.900 о/мин. Ауспух је спроведен ислод трупа тако да издувни гасови мотора не трују посаду.

Крила: Авион Фиат G.8 је двокрилац, сескиплан архитектуре. Горње крило му је једноделно и веће је од доњег[3]. Крила су правоугаоног облика, са полукружним завршетком и мале дебљине. Конструкција крила је метална са две рамењаче. и пресвучена су импрегнираним платном. Крила су међусобно повезана упорницама у облику решеткасте конструкције (Воренова решетка). Елерони се налазе само на горњем крилу. Конструкција им је дрвена, облога је од платна. Управљање елеронима је помоћу сајли за управљање. Доње крило је исте конструкције као и горње и има позитиван диедар. Горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње и на месту изнад пилота је полукружно засечено како би пилот имао бољу прегледност[2].

Репне површине код овог авиона су класичне, састоје се од вертикалног и хоризонталних стабилизатора на које су прикључени кормило правца и кормила дубине. Сви ови елементи су направљени као и крило. Носећа конструкција је од дуралумина а облога од импрегнираног ватроотпорног платна. Принципи везивања и технологија су исти као код крила. Хоризонтални стабилизатори су помоћу косих упорница са доње стране причвршћене за дно трупа[3][2].

Стајни трап је фиксан неувлачећи. Састоји се од два предња независна точка (са гумама за напумпавањем) причвршћена за труп авиона у пределу испред доњег крила. Испод репа се налази еластичнa дрљача која има уљно-пнеуматски амортизер и стопу у облику кашике што омогућава да клизи по тлу а не да га парањем девастира. Полуосовине које носе точкове су направљене од челика високе чврстоће и обликоване су тако да обезбеђују максималну крутост уз минималну тежину. Налазе се на крајевима виљушки које су зглобно повезане са трупом у равни симетрије. Друга веза полуосовине са трупом је преко вертикалног подупирача у кога је уграђен уљно-пнеуматски амортизер. Сврха овог амортизера је да ублжи ударна оптерећења која се јављају при слетању авиона или приликом вожње по неравном тлу[3][2].

Наоружање Авион није био наоружан ни офанзивним ни дефанзивним оружјем.

Верзије[уреди | уреди извор]

Постоје две верзије овог авиона. Разлика између њих је само у моторима: прва верзија је опремљена мотором Фиат А.54 а друга Фиат А.70.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Од увођења у употребу 1934. године авион Фиат G.8 је коришћен за намену за коју је и пројектован био је авион за основну обуку пилота у школама летења Ратног ваздухопловства Италије. Авион се показао добро, имао је изванредне летне карактеристике па су га војни пилоти користили за учествовање на разним такмичењима спортско-туристичких авиона по Италији. Авион је постао популаран па је отпочета производња за цивилна лица са појачаним мотором Фиат А.70[4].

Неколико авиона G.8 је било у састави италијанског корпуса који је учествовао у Шпанском грађанском рату. После повлачења Италијана из Шпаније ти авиони су остали у шпанском ваздухопловству и трајали до 1942. године када су повучени из употребе[1].

Авиони у војној служби су били од средине тридесетих, па су се постепено замењивали модернијим авионима током Другог светског рата. Током сукоба коришћен је и као авион за везу.

Након капитулације Италије преостали авиони G.8 су подељени, они који су се затекли на југу полуострва припали су ваздухопловству које је било под контролом савезника анти-хитлерове каоалиције а затечени на северу су заробили Немци и они их користили.

Авиони који су преживели рат коришћени су до 1950. године.

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б http://www.airwar.ru/enc/other1/g8.html
  2. ^ а б в г д https://www.cmpr.it/MN%20%20-%20Manuale%20%20Fiat%20-%20CMASA%20G8%20-%20F.Catalano/man.Fiat-CMASA%20G%208.htm
  3. ^ а б в г Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  4. ^ http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31703.htm

Литература[уреди | уреди извор]

  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија], Беочин: Ефект 1, ISBN 86-84905-00-8

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фиат G.8 на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_G.8&oldid=27035405”